Ушушкано у мало крашко поље у подножју планине Ловћен, Цетиње се осећа као да закорачи у једну сасвим другу Црну Гору. Овде нема барова на плажи, нема гужве на бродовима за крстарење, нема продавница сувенира које продају магнете за фрижидере. Уместо тога, наћи ћете широке булеваре оивичене липама, избледеле амбасаде које су некада угостиле амбасадоре великих европских сила и манастир у коме се налазе реликвије које су вековима привлачиле ходочаснике. Ово је душа Црне Горе -- град који је служио као престоница нације више од четири стотине година и који је обликовао све, од књижевности до националног идентитета. Цетиње данас носи званичну титулу Пријестонице, а док Подгорица обавља послове модерне власти, Цетиње остаје духовно и културно срце земље. Са мање од 14.000 становника и темпом живота који се осећа деценијама удаљеним од приморске вреве, награђује посетиоце који долазе да траже суштину уместо спектакла. 
Садржај
- Кратка историја Цетиња
- Манастир Цетиње
- Двор краља Николе
- Ембасси Ров
- Биљарда -- Билијарска сала
- Влашка црква
- Народни музеј Црне Горе
- Национални парк Ловћен и Његошев маузолеј
- Где јести на Цетињу
- Дневни излети са Цетиња
- [Где да останем](#где да останем)
- Доћи до Цетиња
- Практични савети за посету Цетињу
Кратка историја Цетиња
Прича о Цетињу почиње 1482. године, када је Иван Црнојевић – владар средњовјековне државе Зете – преселио свој двор из Обода на ријеци Црнојевићима на одбрањивији положај на малој равници испод Ловћена. Саградио је манастир и скромну палату, и настао је престоница. У року од једне деценије, његов син Ђурађ је овде основао штампарију Црнојевића, једну од првих штампарија у југоисточној Европи, која је 1493. године произвела Октоих Првогласник -- прву штампану књигу међу Јужним Словенима. Када је династија Црнојевића изблиједила, нит је ухватила породица Петровић-Његош. Почевши од владике Данила 1697. године, династија Петровић је владала Црном Гором 222 године, управљајући са Цетиња кроз вјекове османског притиска. Током овог дугог периода, Црна Гора је била једна од ретких територија на Балкану коју Османско царство никада није у потпуности освојило. Црногорци су се борили из својих планинских упоришта са таквом упорношћу да је регион добио надимак „српска Спарта“ – поређење са ратничким друштвом античке Грчке које вам говори све о томе како су ову малу земљу доживљавали и њени суседи и непријатељи. Берлински конгрес 1878. донео је међународно признање, а Цетиње се одједном нашло на дипломатској мапи Европе. Амбасаде су ницале дуж његових главних улица, а њихове велике фасаде су најављивале присуство Русије, Француске, Британије, Италије, Аустро-Угарске и Отоманског царства. Кнез Никола И Петровић-Његош се 1910. године прогласио краљем, а Цетиње је постало престоница Краљевине Црне Горе – статус који је имао све док држава није припојена Краљевини СХС после Првог светског рата. Када се Југославија обликовала, а затим распала, и када је Црна Гора поново стекла независност, Влада је 2006. године била у Подгорици. Али Цетињу је додељена почасна титула Престонице -- што је уставно признање да су неке ствари превише важне да би се заборавиле.---
Цетињски манастир
Цетињски манастир је духовни центар Црне Горе и сједиште Митрополије црногорске Српске православне цркве. Садашња грађевина датира из 1701. године, изграђена је на темељима ранијих манастира који су више пута уништавани током отоманских напада. Његови дебели камени зидови и скромна спољашњост не дају наговештаја шта се налази унутра. У манастиру се чувају две реликвије од изузетног значаја. Прва је десна рука Светог Јована Крститеља - рука за коју се верује да је крстила Исуса Христа. Реликвија је прешла изузетан пут: од Јерусалима до Цариграда, преко дворова османских султана и малтешких витезова, пре него што је стигла до руске царске породице. Када је бољшевичка револуција распршила Романове, рука је на крају доведена у Црну Гору, прво у манастир Острог, а касније на Цетиње. Друга велика реликвија је фрагмент Истинитог крста. У манастиру се налазе и мошти Светог Петра Цетињског, његове епископске круне, и икона Богородице Филермос, која се традиционално приписује Светом јеванђелисту Луки. Посета је бесплатна, а манастир је отворен свакодневно. Обуците се скромно - рамена и колена морају бити покривена, а од жена се тражи да носе мараму и сукњу. Фотографисање унутар капеле није дозвољено. Мошти нису увек изложене; монах их може извести за мале групе, тако да је стрпљење део искуства. Црквена продавница продаје свеће, иконе и побожне предмете. 
Двор краља Николе
Преко пута главног трга од манастира налази се двор краља Николе И Петровића-Његоша, последњег владара независне Црне Горе. Изградња је почела 1863. године, а зграда је служила као краљевска резиденција до 1918. Никола је био фасцинантна фигура -- песник, политичар и оштроуман династа који је своје ћерке удавао у краљевске породице Италије, Србије и Русије, стекавши себи надимак „таст Европе“.
Од 1926. године палата је функционисала као музеј и сада је део Народног музеја Црне Горе. У приземљу се налази краљевски намештај, личне ствари и китњасте собе за пријеме, дајући вам опипљив осећај дворског живота у краљевству великом по амбицији, иако скромне величине. Колекција оружја је права ствар. Музеј садржи изванредан низ мачева, пушака, пиштоља и оштрих оружја нагомиланих током векова сукоба, поред 44 заробљене отоманске борбене заставе и војних украса који испуњавају горње просторије. Библиотека и архив са више од 10.000 јединица садржи копије инкунабуле из штампарије Црнојевића. За све заинтересоване за црногорску историју, само овај музеј оправдава одлазак на Цетиње. ---
Ембасси Ров
Једна од најизразитијих карактеристика Цетиња је његова збирка бивших амбасада -- великих европских зграда које изгледају помало неумјесно у овом малом планинском граду. Након што је Берлински конгрес 1878. године признао Црној Гори међународно признање, велике европске силе су послале своје представнике на Цетиње, и свака је изградила амбасаду по свом националном престижу. Шетајући главним градским улицама, наилазите на ове зграде једну за другом. Бивша француска амбасада, коју је дизајнирао архитекта Паул Гаудет, сада служи као део Националне библиотеке. У импозантној руској амбасади налази се Факултет ликовних уметности. Британска амбасада је постала Музичка академија. Италијанска амбасада је сада Централна народна библиотека „Ђурђе Црнојевић“. Бивша Османска амбасада је домаћин Факултета драме. У згради Амбасаде Србије налази се Етнографски музеј. Присутне су и зграде аустроугарске и немачке мисије. Оно што ово чини изузетним је концентрација. У већини престоница, амбасаде су раштркане по великом граду.На Цетињу можете за десет минута проћи поред дипломатских мисија шест или седам великих сила -- физички подсјетник на вријеме када је овај град од неколико хиљада људи био легитиман играч на европској сцени. 
Биљарда -- Биљарда
На само неколико корака од манастира, Биљарда је утврђени конак саграђен 1838. године за кнеза-епископа Петра ИИ Петровића-Његоша, најславнијег црногорског књижевника. Зграда је изграђена уз значајну финансијску помоћ Русије, а њени дебели зидови и угаоне куле дају јој изглед мале тврђаве, а не палате -- што одговара владару који је управљао земљом која је стално у рату. Назив Биљарда потиче од билијарског стола на којем је Његош волио да игра. Сам сто, увезен из Италије, морао је да се носи на леђима људи из которске луке преко планина до Цетиња - апсурдан логистички подвиг који говори нешто и о Његошевом укусу и о одлучности људи који су га служили. Оригинални сто је још увек изложен унутра. Данас се у Биљарди налази Његошев музеј у коме се налазе личне ствари, намештај, рукописи и најпознатији Његошев портрет. Али најимпресивнија карактеристика зграде је смештена у посебном анексу са стакленим зидовима: масивна рељефна мапа Црне Горе коју је направила аустроугарска војска током своје окупације 1916-1917. Распрострањена на приближно 180 квадратних метара, мапа је направљена у размери од 1:10 000 по површини и 1:15 000 по висини. Свака планина, долина и река су приказане са изузетним детаљима. Стојећи изнад ње, почињете да схватате географију Црне Горе на начин који ниједна равна мапа не може да дочара -- невероватно неравни терен који је ову земљу чинио тако тешком за освајање. ---
Влашка црква
Влашка црква, позната као Влашка Црква, најстарија је сачувана грађевина на Цетињу. Његово порекло датира око 1450. године, чак и пре оснивања града од стране Ивана Црнојевића, када је саграђен на месту богумилске некрополе са око 150 стећака -- китњастих средњовековних надгробних споменика карактеристичних за западни Балкан. Црква је више пута обнављана. Почео је као једноставна конструкција од штапова и блата, касније је реконструисан у камену, а садашњи облик је добио 1864. Унутра је скроман -- једноставне иконе и тиха атмосфера. Али оно што привлачи посетиоце је ограда. Црквено двориште је ограђено оградом изграђеном 1897. године од цијеви од око 1.544 отоманске пушке заробљене током црногорско-османских ратова 1870-их. Буре стоје вертикално, стварајући баријеру која је истовремено функционална и дубоко симболична -- један од најупечатљивијих ратних споменика на Балкану, не статуа или плоча, већ свакодневни предмет направљен од ратних инструмената. ---
Народни музеј Црне Горе
Народни музеј Црне Горе није једна зграда, већ комплексна институција која надзире пет одвојених одјељења распоређених по историјском центру Цетиња: Музеј краља Николе, Умјетнички музеј, Историјски музеј, Етнографски музеј и Његошев музеј на Биљарди. Такође управља Његошевим маузолејем на Ловћену и Његошевом родном кућом у селу Његушки. За љубитеље уметности, Музеј уметности је врхунац. Основан 1950. године са почетном колекцијом од 240 радова, нарастао је на преко четири хиљаде комада организованих у неколико подколекција: иконе, црногорска ликовна умјетност, југословенска ликовна умјетност, страни умјетници, репродукције средњовјековних фресака и неколико колекција легата. Најважније појединачно дело је икона Госпе од Филермоса, драгоцена икона из 9. века за коју се традиционално верује да ју је насликао Свети јеванђелист Лука.Збирка икона, иако мала, обухвата дела која обухватају векове православне верске уметности. Етнографски музеј, који се налази у бившој амбасади Србије, приказује традиционалне црногорске ношње, предмете за домаћинство, алате и музичке инструменте -- нудећи прозор у сеоски живот на планинама које су вековима окруживале и одржавале Цетиње. Комбинована карта која покрива свих пет музеја је доступна и штеди новац у поређењу са куповином појединачних улаза. Планирајте најмање пола дана ако намеравате да посетите више од две локације. ---
Национални парк Ловћен и Његошев маузолеј
Ниједна посјета Цетињу није потпуна без успона на Ловћен. Национални парк почиње скоро одмах изван града, а пут до врха вијуга кроз густе букове и борове шуме са све драматичнијим погледом на сваком кораку. Средиште Ловћена је Његошев маузолеј, који се налази на 1.657 метара на Језерском врху, другом по висини врху планине. Да бисте дошли до њега, морате се попети на 461 степеницу кроз тунел уклесан у стени -- пролаз који се уздиже 60 метара кроз планину пре него што изађе на платформу на врху. Успон је стабилан, али подношљив за свакога разумног здравља; одвојите време и застаните да дођете до даха. Сам маузолеј је дело хрватског вајара Ивана Мештровића. Унутра, испод плафона од златног мозаика састављеног од 200.000 плочица, налази се Његошева гранитна статуа од 28 тона са орлом на руци и отвореном књигом у крилу. Крипта испод је обложена зеленим мермером. То је споменик изузетне снаге, који одговара размерама саме планине. Али то је поглед који већина посетилаца памти. По ведром дану можете видети Јадранско море, Бококоторски залив, Скадарско језеро, планине Дурмитор на северу, а у најлепшим данима преко воде обале Албаније, па чак и Италије. Мало је видиковаца у Европи који нуде толики распон пејзажа у једној панорами. 
Поред маузолеја, Национални парк Ловћен нуди пешачке стазе различите тежине. Иванова корита, рекреативни центар парка, налази се на нижој надморској висини и служи као база за неколико рута. Од Иванових корита до маузолеја можете пешачити за отприлике 1,5 до 2 сата -- умерено до тешко пешачење које покрива око 9 километара са преко 400 метара надморске висине. Околина Иванових корита такође има објекте за пикник, ресторан и мали центар за посетиоце са мапама стаза. Улазница у национални парк је одвојена од улазнице за маузолеј. ---
Где јести на Цетињу
Цетиње није кулинарска дестинација на начин на који јесте приморје, и то је управо његова привлачност. Ресторани овдје служе црногорску храну за локално становништво, а не туристичке меније са фотографијама. Порције су обично велике, цене су ниже него на обали, а кување је поштено. Ресторан Коле се издваја. Смештен на неколико стотина метара од Дворског трга, заузима згодну зграду са топлим ентеријером и служи оно што многи мештани сматрају најбољом храном у граду. На менију се налазе Његушки пршут (сува шунка из села Његушки, одмах уз пут), димљено месо, јагњетина припремљена на више начина -- кувана, печена или кувана у млеку -- и свеж шаран из Скадарског језера припремљен на вулканском камену лаве. Косет (димљена говеђа шунка) је одличан. На менију постоје интернационалне опције, али се држите црногорских јела. Отворено свакодневно од раног јутра до касно увече. Иза Колеа, неколико кафана и малих ресторана око главног трга служе поуздано месо са роштиља, салате и традиционална варива. Цетиње је такође добро место да пробате цицвару (богато јело од кукурузног брашна и сира) и качамак (сличан препарат), обе планинске намирнице које нећете често наћи на приморским јеловницима. Локалне пекаре продају бурек и друга пецива за брзе, јефтине оброке.На Цетињу је јака култура кафе. Седење у неком од кафића на главном булевару уз јаку домаћу кафу, посматрање неужурбаног ритма града, само је искуство које вреди. ---
Једнодневни излети са Цетиња
Централни положај Цетиња између обале и унутрашњости чини га одличном базом за једнодневне излете у више праваца. Самит Ловћен (30 минута аутом): Пут од Цетиња до паркинга Његошевог маузолеја траје око 30 минута. Комбинујте посету маузолеју са заустављањем у селу Његушки, родном месту Његоша и дому најпознатијег црногорског пршута и сира. Неколико породичних произвођача нуди дегустације. Котор преко Серпентина (45-60 минута): Стари пут П1 од Цетиња до Котора једна је од најспектакуларнијих вожња у Европи -- 25 окрета преко 8,3 километра, спуштајући се више од 400 метара од Ловћенске висоравни до Боке Которске. Поглед одозго одузима дах. Возите рано да бисте избегли туристичке аутобусе на уском путу. Подгорица (30 минута): Модерна престоница је права, лака вожња од Цетиња. Иако Подгорица није најживописнији град у Црној Гори, има добре ресторане, Миленијумски мост, Саборни храм Васкрсења и служи као транспортно чвориште за даље путовање. Скадарско језеро (45 минута): Највеће језеро јужне Европе лежи између Црне Горе и Албаније. Обиласци бродом из Вирпазара истражују језерска острва, манастире и станишта птица -- укључујући једну од последњих колонија пеликана у Европи. 
Где одсести
Смјештај на Цетињу је ограничен у односу на приморје, али оно што постоји је оригинално и приступачно. Гранд хотел је најпопуларнија опција - објекат са три звездице у центру града са чистим собама, затвореним базеном, сауном, бесплатним доручком и рестораном у оквиру објекта. Налази се на пјешачкој удаљености од свих важнијих знаменитости. Собе се крећу од око 70-80 евра по ноћи, што га чини знатно јефтинијим од упоредивих хотела на обали. Доступан је бесплатан паркинг. Поред хотела Гранд, све већи број малих пансиона, апартмана и приватних соба доступан је путем платформи за резервације. Они су обично у породичном власништву, скромно намештени и веома приступачни - са врстом топлог гостопримства које могу да поднесу само нетуристичка места. За оне са аутомобилом, боравак на Цетињу и вожња до обале ради једнодневних излета је повољна алтернатива за резервисање смештаја у Котору или Будви током шпице сезоне. ---
Долазак на Цетиње
Од Подгорице: Вожња од Подгорице до Цетиња траје око 30 минута равном двотрачном саобраћајницом. Редовна аутобуска линија повезује два града током целог дана, а путовање траје око 40 минута. Од Котора преко Ловћенских серпентина: Ово је драматична рута -- 25 укосница које се пењу од залива до Ловћенске висоравни, а затим настављају до Цетиња. Оставите 45 минута до сат времена. Пут је поплочан, али узак; возите пажљиво око аутобуса. Не препоручује се у лошем времену. Од Будве: Око 30 до 40 минута преко Подгорице, или нешто дуже сликовитим планинским путем. Аутобусом: Редовне линије саобраћају из Подгорице, Будве и Котора. Распоред је ограничен, па унапред проверите време поласка. За Цетиње нема возове. Од аеродрома Тиват: Отприлике 50 минута аутом. Аеродром Подгорица је удаљен око 45 минута. ---
Практични савети за посету Цетињу
Комбинујте Цетиње са Ловћеном. Најзанимљивији начин да доживите и једно и друго је да проведете ноћ на Цетињу, поподне посетите градске музеје и манастир, а затим се одвезете до Његошевог маузолеја следећег јутра када је ваздух најчистији и погледи најбољи. Манастирски кодекс облачења. Покријте рамена и колена. Жене треба да понесу мараму и дугу сукњу или омот.Манастир је верски објекат који функционише, а не музеј, а захтеви за одевањем се схватају озбиљно. Улазнице за музеје. Комбинована улазница која покрива свих пет одељења Народног музеја Црне Горе је најекономичнија опција ако планирате да посетите више од два локалитета. Појединачне карте су такође доступне на свакој локацији. Цетиње је тише од обале. То је поента. Дођите овамо због историје, културе и прилике да видите страну Црне Горе која већини туриста у потпуности недостаје. Град се креће у свом ритму - продавнице се могу затворити за дуге ручкове, а не иде све по строгом распореду. Вријеме. На око 670 метара надморске висине, на Цетињу пада знатно више кише него на обали. Чак и лети понесите лагану јакну за прохладно јутро. Зими је снег уобичајен и пут до Ловћена може бити затворен од новембра до марта. Културни значај. Црногорци на Цетиње гледају са пијететом који је тешко прецијенити. Ту је настала њихова држава, штампана њихова литература, где је седиште њихове цркве и где је одбрањена њихова независност. Приступите граду и његовим споменицима са поштовањем које ова историја заслужује. 
Потребно време. Фокусирана посета главним знаменитостима може се обавити за пола дана. Али да бисте добро видели музеје, посетите манастир и допутујте до Ловћена, испланирајте цео дан или – још боље – ноћење. Два ноћења омогућавају истински опуштен ритам, са временом за једнодневни излет до Котора или Скадарског језера. Језик. Енглески се овде мање говори него на обали, али млађи становници и музејско особље углавном се добро сналазе. Неколико речи црногорског -- добар дан (добар дан), хвала (хвала), молим (молим) -- идите далеко. Цетиње вас неће заслепити плажама или ноћним животом. Учиниће нешто боље: показаће вам историју, вјеру и тврдоглаву независност због којих је Црна Гора постала онаква каква јесте. За путнике који желе да разумеју ову земљу уместо да је једноставно посете, нема бољег места за почетак.
