Као шта је познато, исељеници из свих крајева Црне Горе, и оних у блиском сусједству, су почетком прослог века су масовно одлазили према САД-у и у потрази за бољим условима живота се настањивали
Као шта је познато, исељеници из свих крајева Црне Горе, и оних у блиском сусједству, су почетком прослог века су масовно одлазили према САД-у и у потрази за бољим условима живота се настањивали широм "обећане земље".
Највећи број њих је радио у рудницима у Монтани, Пенсилванији,Вајомингу, Калифорнији, Невади, Колораду, итд. Највеће колоније нашх исељеника су биле у Монтани. Једна од таквих колонија, која је као и већина њих егзистирала у близини рудника, налазила се у Беар Цреек-у недалеко од Рад Лодге-а. Тамошња рударска компанија у доба највећег процвата запосљавала је велики број наших исељеника махом из околине Никсица, Кривосија, подловћенске Црне Горе и источне Херцеговине. Многа од ових насеља, као сто је Беар Цреек, напуштана су одмах након сто би се резерве руде исцрпиле тако да данас о присуству црногорских исељеника у тим далеким крајевима углавном сведоче усамљене гробнице и натписи на њима. Они нам говоре о невероватној суровости живота у овим забаченим крајевима новог света у доба досељавања, о носталигији, о самоци... Животни век рудара је био јако кратак. Многи су страдали током рада, други су умирали од туберкулозе или озлоглашене рударске болести силикозе, а смртност међу децом рођеном у провизорним рударским насобинама је била јос већа. Међу припадницима друге генарације црногорских исељеника који су баш рођени у таквим насеобинама, био је и недавно преминули познати амарички издавац Wиллиам Јовановицх, власник издавачке куће Браце Јовановицх. Припадници друге генерације су трновито градили свој пут до успеха у земљи далекој од домовине својих родитеља о којој су ретко имали времена чак и да маштају. У старијим данима они, који нису били преплашени комунистичким системом који је у међувремену завладао родитељском грудом, су се упућивали према Црној Гори, оној малој и чудесној земљи коју су познавали само из прица и успаванки из најранијег детињства. Препоручујемо линк: 1988 године Билл и Цоркy Кнебел су сакупили податке који се налазе на страници
на којој су слике са рударског гробља у Беар Цреек-у. Слике су сакупљане за књигу Маргарет Реед Реyнолдс Царбон Цоунтy-Монтана Цеметерy Рецордс, која је објављена на преко 200 страна у сећање Црногорцима и свим осталим пионирима који се никада нису вратили својим домовима.
Гордан Стојовић Монтенегро.цом