Они који воле миран летњи одмор веома близу туристичког центра (Херцег Нови, како се у народу каже, пун гужви), они који воле песковите а не бетонске плаже и бујну вегетацију, ресторане директно поред обале, бирају скривено место попут Ђеновића. Пошто се граниче са Баошићима, који су од краја децембра до друге половине марта дословно обојени у жуту боју мимозе, Ђеновићи заостају у броју корена овог мирисног дрвета за поменутим процентом. Заправо, сваке прве суботе у фебруару, свечана поворка (састављена од мажореткиња, тромбониста, градске музике и пучине!) — креће дуж обале од Ђеновића, да би се одржала у центру суседних Баошића за завршетак јавне прославе у част неспорног зимског цвета — мимозе! Херцегновски Празник цвећа (Фестивал мимозе), са 40-годишњом (!) традицијом, тако уједињује све мале градове дуж локалне ривијере.

Да Ђеновићи нису од јуче говори чињеница да је назив Гионоевић, под којим се место први пут појављује у млетачким документима. Ово подручје је било насељено и у грчко-римско доба, са насељем Столиј (Столи), које је потонуло у море током древног земљотреса. Чак и данас, на дубини од неколико метара, испред истоименог локалитета Столи у Ђеновићима, у мору се могу видети зидови правилног геометријског облика, који су сигурно били изнад површине мора. Мраморна глава римског цара Домицијана управо је откривена на археолошком налазишту Столи. Данас се чува као изузетно вредан предмет у которском Лапидаријуму и тамо се може видети. Црква светог Стефана је парохија из 1870. године, чији је иконостас живописно осликао Христифор Рафаиловић (из познате Рафаиловићеве православне школе за сликање икона). Престона икона је веома мистериозна. Она представља христијанизовану фузију паганизма и хришћанства. Посебно је занимљив у овој цркви антиминс папе Комнена из 1703. године.

Црква светог Симеона Столпника изграђена је пре око 500 година, данас је обновљена и проширена. Црква светог Спиридона потиче из 1870. године. Црква светог Николе, изграђена пре 450 година, обновљена 1802. године. Иконостас је направио 1806. године Никола Аспиоти. Изванредан саван цркви је поклонила Ана Стефановић, рођена Цветковић, 1884. године. Близу цркве је Ћелија, где је народна школа радила дугих година у прошлости. На приобалном путу у Ђеновићима, у дворишту куће Томановић, налази се мали Бокељски Дизниленд, пун ручно прављених фигура, крокодила, нојева, лава, камила, домаћих коза које вире из жбуња питоспора, и групе Снежане и 7 патуљака, групе Мапет шоуа и других гипсаних обојених фигура, првобитно намењених унуцима породице Томановић. Аутор свих ових нетипичних лепота добио је идеју да створи парк оног дана у прошлости када је коза дословно извукла главу из жбуна питоспора. Затим су, током година, настале друге фигуре и групе. Најстарија је управо та — козја глава која вири из жбуна! Део тог поменутог амбијента може се данас видети само са приобалног пута.

Локални мештани су веома вредни и педантни. Сваки је истакао оно најбоље што има из традиције. Породица Фанфани има камени грб на прочељу своје палате, данас хотела у центру туристичког комплекса, други се поносе добро одржаваним медитеранским баштама и ретким биљкама, други се поносе чињеницом да чак и дете може бацити каменчић у море са својих апартмана, други су власници малих чамаца и воде госте на бројна места за пикник... У летњим месецима, туристички чамци редовно плове до идиличне градске Розе на полуострву Луштица, до најпопуларније херцегновске плаже за излете Жањиц, и даље — до популарне Плаве пећине и острва Мамула на улазу у Бококоторски залив (Црна Гора). Чамцима из Ђеновића можете отићи и у унутрашњост залива: до Пераста, до Прашких острва, са нагласком на јединствену светску атракцију — вештачко острво Госпе од Шкрпјела, јединствени наутички музеј. Чамцима можете ићи до Котора (Црна Гора), и до Острва цвећа у Тиватском заливу, односно до острва Михољске превлаке — на коме је Свети Сава лично, 1219. године, подигао прву епископију Зете. Данас на Острву цвећа постоји манастир.

Туристичке службе из Ђеновића воде госте и на екскурзије аутобусом, организују посете манастирима, путовања до Скадарског језера, али и до оближњег Дубровника, древног града у непосредној близини. Доживљај рафтинга на реци Тари, доживљај рафтинга на Сузи Европе, такође се може организовати у Ђеновићима, без обавезе да се иде до оближњег Херцег Новог за сличне резервације. Ђеновићи су право место за савршен одмор, без буке, довољно издвојено да се одупре ефектима цивилизације, и довољно близу мора да буде поносно на свој привилеговани положај.