Приче, водичи и увиди о Црној Гори
Култура и историјаНовоПродат код Будве, препродат у Улцињу, замијењен за другог човјека и отпремљен у Триполи, болоњски слуга вратио се кући као ставка у књизи рачуна. Записник је сачувао цијену, не и глас.
Култура и историјаНовоТринаест гусарских лађа на весла, тјеснац широк 340 метара и град чији су најбољи браниоци били на мору. Шта легенда о ланцу прећуткује о пљачки Пераста 1624.
Култура и историјаАжурираноУ Старом граду Улциња, трг на коме су гусари некада продавали заробљенике данас носи Сервантесово име — захваљујући упорној легенди да је аутор Дон Кихота овдје био заточен и да Дулсинеја чува сјећање на Dulcigno.
ДестинацијеАжурираноБарска шљунковита плажа дуга километар, под боровима, име је добила по жуки — брнистри коју су мјештани некада потапали у море и трљали о ово камење да би правили ужад, торбе и тканине.
ДестинацијеАжурираноНа источном крају чувеног пијеска Бечића, камено рибарско засеоче названо по једној старој паштровској породици још увијек спрема свој улов на самој обали. Рафаиловићи су мјесто гдје се туристичка ривијера накратко сети онога што је некада била.
ДестинацијеАжурираноЈедан мали залив у облику полумјесеца, камене куће до саме обале, барке на везовима и терасе коноба надвијене над морем — Пржно је посљедњи сачувани призор рибарског села на Будванској ривијери, и тога је свијестан.
ГрадовиАжурираноЗеленика је мирно приморско насеље надомак Херцег Новог са историјском жељезничком станицом, чистим плажама и лаким приступом најљепшим знаменитостима Бококоторског залива.
ГрадовиАжурираноЖабљак је највиши град на Балкану, смјештен на надморској висини од 1.456 метара (4.777 стопа) у срцу сјеверозападне Црне Горе. Са око 1.400 становника у самом граду — и 2.941 у цијелој општини (попис 2023)...
ГрадовиАжурираноВирпазар је историјско рибарско мјесто на Скадарском језеру и главна капија ка највећем националном парку Црне Горе, чувено по излетима чамцем, посматрању птица и локалном вину.
Култура и историјаНовоПродат код Будве, препродат у Улцињу, замијењен за другог човјека и отпремљен у Триполи, болоњски слуга вратио се кући као ставка у књизи рачуна. Записник је сачувао цијену, не и глас.
Култура и историјаНовоТринаест гусарских лађа на весла, тјеснац широк 340 метара и град чији су најбољи браниоци били на мору. Шта легенда о ланцу прећуткује о пљачки Пераста 1624.
Практичне информацијеАжурираноСваки посјетилац плаћа око 1 евро по ноћењу и мора бити пријављен у року од 24 сата — „бијели картон". У хотелу то нећете ни примијетити; уз неформални боравак ризикујете казну на граници.
АжурираноДесет дана довољно је да се види цијела Црна Гора — не само разгледничка обала, него и дивљи сјевер који већина посјетилаца пропусти. Ово је комплетан итинерер, из дана у дан.
АктивностиАжурираноАктуелан водич за обилазак Плаве шпиље, усклађен са забраном уласка моторних пловила која у Црној Гори важи од 2026. Шта добијате, а шта губите зависно од луке поласка, како процијенити стање мора, шта треба знати прије купања и на шта обратити пажњу код организатора тура.
Практичне информацијеАжурираноНа екрану телефона црногорски пожари личе на калифорнијске. У стварности готово да немају ништа заједничко. Шта од свега тога стварно поквари одмор, вриједи ли отказивати пут и зашто је заклон из године у годину тањи.
Практичне информацијеАжурираноПотврђена резервација, а соба издата другоме? Изнајмљени ауто који вас не чека? Uber који стаје на граници? Пет ствари о црногорском јеку сезоне о којима водичи ћуте — од човјека који од 1996. гледа како их гости откривају на најтежи начин.
Водичи за путовањеАжурираноБез визе 90 дана за већину пасоша, улазак на 30 дана преко шенгенске визе, промјена од 1. новембра 2026, зашто ETIAS не важи и нови редови на EES границама — провјерено у званичним изворима.
Практичне информацијеАжурираноДа — Црна Гора је безбједна земља за посјету. Насилни криминал према туристима је риједак, улице Котора, Будве и Подгорице дјелују опуштено чак и послије мрака, а путници који путују сами, укључујући и жене, углавном се осјећају пријатно. Прави ризици овдје су практичне, а не криминалне природе: кривудави планински путеви,...
ДестинацијеАжурираноБарска шљунковита плажа дуга километар, под боровима, име је добила по жуки — брнистри коју су мјештани некада потапали у море и трљали о ово камење да би правили ужад, торбе и тканине.
Култура и историјаАжурираноУ Старом граду Улциња, трг на коме су гусари некада продавали заробљенике данас носи Сервантесово име — захваљујући упорној легенди да је аутор Дон Кихота овдје био заточен и да Дулсинеја чува сјећање на Dulcigno.
Култура и историјаАжурираноНа Мировици код Старог Бара расте маслина старија од самог града — заштићени споменик природе, легендарно мјесто помирења и живи симбол барске маслинарске културе.
Култура и историјаАжурираноНајвећа православна црква у Црној Гори, освештана 2016. године, посвећена је дукљанском кнезу из једанаестог вијека чије је мучеништво хиљаду година раније подарило Бару његовог заштитника.
ДестинацијеАжурираноНа источном крају чувеног пијеска Бечића, камено рибарско засеоче названо по једној старој паштровској породици још увијек спрема свој улов на самој обали. Рафаиловићи су мјесто гдје се туристичка ривијера накратко сети онога што је некада била.
Култура и историјаАжурираноБродовласници из Прчања заветовали су половину својих зарада да би подигли највећу цркву у Боки — подухват који је трајао 120 година — а у њеној ризници чува се почасна застава Ива Висина, првог Јужног Словена који је опловио свијет.
Култура и историјаАжурираноЈедан тихи крај Херцег Новог повезује два највећа имена јужнословенске књижевности: црквену школу у којој се школовао млади Његош и једину кућу коју је нобеловац Иво Андрић икада саградио.
Култура и историјаАжурираноСкоро три вијека карантинска станица опасана зидинама на плажи у Мељинама одлучивала је ко — и шта — смије да уђе у Боку которску. Ево како су лазарети функционисали и шта је било с овим.
Култура и историјаАжурираноОснован од монаха избеглица који су 1694. године бежали од разарања Тврдоша, манастир Савина израстао је у једну од најбогатијих ризница јадранске обале — три цркве у храстовом гају изнад мора, са моштима које сежу до средњовјековне Србије.
Култура и историјаАжурираноХерцег Нови је у пет вјекова десет пута мијењао господара, а његове двије велике тврђаве причају цијелу причу: Kanli Kula, османска „крвава кула” претворена у позориште на отвореном, и Forte Mare, морска тврђава подигнута заједно са самим градом 1382. године.