Беране, Црна Гора Првобитно насеље настало је на равници на обали реке Лим. Историја града памти римски, средњовековни српски, затим турски, црногорски, а после рата и комунистички период и период транзиције. Највећа атракција је манастир Ђурђеви ступови из 12. века.

Беране се налази у североисточном делу Црне Горе. Ако путник долази главним путем из Београда за Беране, скрените лево пет километара после Белог Поља, у близини места Рибаревине.

Да су људи овде живели још од давнина потврђује Долачко археолошко налазиште из римског периода. Првобитно насеље настало је на равници на обали реке Лим. Темеље града у правом смислу речи поставили су Турци 1682. године. На левој обали реке градили су војне и одбрамбене зграде, а на десној приватне куће са харемским одељењима. Зато се један део Берана, са потпуно оријенталним изгледом, и данас зове Харем.

До завршних борби за ослобођење Црне Горе, Беране је остало под турском влашћу, све до 1912. године. Беране изворно није био турски град, посебно зато што су градови са типичним словенским множинским суфиксом -е ретки, а сви они су словенског порекла.

После Другог светског рата, нове комунистичке власти желеле су да индустријализују овај крај по сваку цену, чак и по цену животне средине. Фабрика целулозе и папира, иако је производила, загађивала је реку Лим све до 90-их година прошлог века. Овде се налазе и фабрике за обраду дрвета и коже, хемијска предузећа и рудник мрког угља.

Упркос свему, Беране не одустаје од туризма. Потенцијали постоје одувек, попут оних на оближњој Јеловици, са тереном погодним за скијање. Јеловица је омиљено место за пикник, посебно лети, када својом чистом еколошком лепотом обрадује и мештане и госте у пролазу. Међутим, највећа културна, уметничка и верска знаменитост у граду, која је извесно време после Другог светског рата па до периода транзиције носила име по локалном револуционару и борцу Ивану Милутиновићу (Иванград), јесте древни манастир Ђурђеви ступови.

Манастир Ђурђеви ступови подигнут је у 12. веку. Подигао га је Првослав Немањић, синовац српског владара Стефана Немање, син Тихомиров. Манастир је био седиште епископије коју је лично основао 1219. године Сава Немањић, син Стефана Немање. Духовно средиште манастира је црква Св. Ђорђа из друге половине 16. века, са светилиштем из 14. века. Од 2004. године овде се налази седиште Будимљанско-никшићке епископије. Манастирска црква чува драгоцене фреске, иконе и старе књиге.

Величанствени Ђурђеви ступови су духовно православно средиште целог Полимља и града Берана. Многе туристичке организације нуде такозване манастирске туре, током којих је обилазак Ђурђевих ступова просто део уобичајеног програма. Обилазак рушевина цркве из 13. века, у близини Будимља, као и остатака Шудиковог манастира са Црквом Сретења Пресвете Богородице из 16. века, нуде ретки локални познаваоци. Данас је Беране средиште истоимене општине, где етнички мешовито становништво живи у слози. Из града можете кренути у три правца (север – ка Белом Пољу, погледајте га; југ – ка Андревици, погледајте је, и исток – ка Рожајама, погледајте их) да бисте видели све знаменитости које ови градови нуде, чак и сасвим мала рурална подручја попут Петњице, Доњих Заостра, Марсенића Реке, Трешњева, Мезгаља, Роваца, Беле Цркве, као и планине Турјак и Дивљак, те планинске реке Лешница, Бистрица, Калуђерска, Секулска и друге.