Костањица је мало приморско место у Боки Которској (Црна Гора), удаљено око 15 километара од Херцег Новог, односно око 30 од Котора. Према Рисну и Котору (види Рисан, Пераст, Котор) има само једног непосредног суседа — Морињ (види то). Нема другог суседа, јер се између Костањице и најближег Каменара налази Пролаз Вериге, где се линија Залива скреће за око 90 степени, и није насељена. Костањица је добила своје име од кестена, односно од питомог кестена (Castanea sativa), јер се шуме овог воћног племенитог стабла простиру изнад насеља — од обале до брда Јеремија (на чијем је врху мала православна црква св. Јеремије), и до подножја доминантне планине Снежнице изнад Мориња. Наравно, кестен није једина култура, ту су и маслине, али друга ботаничка занимљивост везана је за кестен из Костањице: због специфичног састава тла, кестен овде расте на најмањој надморској висини у Европи! Истина, у вези с овом тврдњом, становници Столива могу да протестују (с правом!) јер се стабло кестена налази и тамо поред обале. Да нису одвојени само са 330 метара Веришког пролаза, Костањица и Столив били би суседи — посебно што се налазе на истом нивоу, као по лењиру. Помирујућа разлика је ова: Столив је познат по камелији (Camelia japonica), која тамо посебно цвета јер је тло из кестенове шуме погодно за њен састав, али се место зове Столив (види то) и познатије је по маслинама и камелијама него Костањица, мада је ова потоња такође позната по маслинама и по гајењу камелија на исти начин! Звучи компликовано (у борби за туристички бренд), али је једноставно: Столив има камелије, Костањица има кестење. Спор је готов! Када неко жели да исмеје некога у Заливу, показује му рога: испружени кажипрст и мали прст. Овако становници Столива показују својим суседима преко воде из Костањице. „Имамо Фестивал камелије, а ви? Шта имате!?“ Костањица нема фестивал у част кестена. У реду, добиће га у годинама које долазе, негде у новембру, када кестење сазрева, желимо да верујемо. До тада, остаје информација да у новембру неке костањске породице праве старовековну котуњаду, колач од кестена. Биће понуђена и од оних ресторана са брендом Бокешка кужина. Оно што нико никад није нагласио, и оно што чини информацију са www.montenegro.com ексклузивном, јесте да је Костањица апсолутно најмириснији крај у целој Црној Гори! Како? Зар није нека ретка, мање позната мирисна биљка она која расте у Костањици? Јер ако би требало да успе, да ли би Костањица испаравала мирисе непрекидно, а не повремено? Одговор се налази само неколико метара од главног пута, у средишту Костањице, и представљен је у јединој приморској дестилерији медитеранског ароматичног биља! Чак и када прођеш поред дестилерије у вансезонским месецима, када су прозори на аутомобилу затворени, вентилациони систем ипак пропушта нешто од есенције течног ловора, смиља и невена. Заиста је вредно провести лето у месту где једна од данашњих скупих услуга — ароматерапија — није додатно наплаћена!

Костањица је додатно украшена бројним малим песковитим плажама. Тамо где обала не дозвољава плаже, изграђени су камени понтони, неки са светионицима, неки без, неки у приватном власништву, неки не. Понекад становници граде мандраће, зидане структуре за чамце, у чијем тлу (опет с чуђењем!) познато је да напредују неке шкољке (веома ретка заливска срчана шкољка, Cardium edule) која чак не би ни постојала да није било тих камених увала унутар залива — мандраћа за чамце. У Костањици и даље постоје каскаде између мора и обалног пута где кампери могу да се одморе. Гости који желе самоћу свакако би требало да бирају ненасељену траку према Веригама. Та места самоће нису лако доступна; веома стрми путеви често воде од главног пута до тек мањег дела обале. Једина сметња на тим местима може доћи само са морске стране, што не смета већини љубавника. Лето је. То је могуће. Није необично да када љубавници зажеле да направе паузу да виде шта се још налази око њих осим њих самих, ако користе маске, често примете рибарске мреже, жичане рибарске замке постављене у мору. Спуштене су са обалног пута ноћу од стране неких мештана. Етика захтева да туристи само гледају врсте риба ухваћене на врху (као током неке врсте бесплатне изложбе), да никад не отварају врш! С маском изнад воде, сви могу да уживају у погледу од Костањице на Рисан преко воде, на Пераст, и на изузетно привлачна два Перашка острва — вештачко Госпа од Шкрпјела и природно острво Свети Ђорђе. Сезонска идила Костањице била је рибарство. И поморство. Поразговарајте о овим темама са гостољубивим домаћинима. Као што је прст уроњен у море повезан са целим светом, тако је и прича са плавом и белом титулом. Питајте о морнарима, познатим Милиновићима. Повежите се док сте у Костањици!