Његуши леже на високој крашкој висоравни иза Котора, а до њих води стари аустријски пут који се двадесет пет пута преломи преко себе док се пење из залива — вожња која је и сама атракција, са целом Боком простртом испод при свакој окуци. Овде горе ваздух остаје свеж и у августу, њиве су опасане сувомеђама, а село је познато по двема стварима које и данас праве код куће: пршуту, сушеном на ваздуху у особеном ветру висоравни, и оштром младом сиру који се чува у уљу.
Ово је срце старе Црне Горе. Петар II Петровић Његош, песник и владика и најважнија фигура ове земље, рођен је у селу, а његов маузолеј стоји на Језерском врху у Националном парку Ловћен, на кратку вожњу одавде, до кога води дуго степениште до терасе са погледом на пола државе. Стазе из села воде преко висоравни и спуштају се историјским Которским лествицама до залива. Цетиње, стара престоница са манастиром и музејима, и Котор са зидинама и катедралом удаљени су по пола сата, свако у свом смеру. Зима доноси снег и мирис дима из димњака; летње ноћи довољно су хладне за камин.
Још нема рецензија. Будите први гост!
Бићете преусмерени на Booking.com за завршетак резервације