Turizam – Najveće priznanje za kvalitet jedne plaže jeste eko-obilježje Plava zastavica. Nju dodjeljuje međunarodni žiri sastavljen od predstavnika Evropske unije i Svjetske turističke organizacije. Simbol je striktno postavljenih ekoloških standarda te kvalitetnih sanitarnih i sigurnosnih usluga. Plava zastavica podrazumijeva da je ispunjeno 27 kriterija iz četiri oblasti: kvalitet vode (mora); ekološko obrazovanje i informisanost; ekološki menadžment; sigurnost i usluge. Zastavica se dobije po ispunjenju svih obaveznih i najvećeg broja preporučenih kriterija. Važi za jednu sezonu i svaki naredni put komisija utvrđuje da li nagrađeni objekat ponovo zaslužuje dobijanje Plave zastavice. U 2004. godini u Crnoj Gori su se prvi put zavijorile Plave zastavice na šest plaža. (podatak sa zvaničnog sajta Turističke organizacije Crne Gore) 1-Dobreč, poluostrvo Luštica 2-Carine, Risan 3-Plavi horizonti, uvala Pržno na poluostrvu Luštica 4-Mogren, nadomak Starog grada Budva 5-Miami, Velika plaža, Ulcinj 6-Tropicana, Velika plaža, Ulcinj

Ovo eko-obilježje obogaćuje turističku ponudu i upotpunjuje sliku ekološke Crne Gore. Jedan od inicijatora akcije je Zoran Banićević, vlasnik plaže Dobreč i nosilac Plave zastavice: ''Pošto se dugo bavim problemom ekologije i zaštite prirode, redovno pratim šta se dešava u svijetu, pa sam tako naišao i na nagradu Plava zastavica. Poslao sam prijedlog Ministarstvu i Morskom dobru da oni sa svojih pozicija razmotre tu problematiku i da se eventualno ja sa svojom plažom kandidujem za Plavu zastavicu. Tako smo prošle godine imali sastanak na kome sam dobio certifikat da mogu konkurisati, a ove godine sam dobio i Plavu zastavicu''. Banićević je u uvali Dobreč, prije tri godine, počeo s kultivisanjem šljunkovite plaže, dostupne samo s mora.

Dobreč se nalazi na poluostrvu Luštica, u uvali, na samom ulazu u Bokokotorski zaliv. Izuzetan mir i mikroklima, koju stvara okolna tipično mediteranska vegetacija, uticali su na ime uvale, ali i na određenu izolovanost Dobreča.

''Ja sam se i prije bavio istim poslom, samo sam imao plažu na Žanjicama i kad god bih barkom prolazio ovuda razmišljao sam da bi se tu nešto moglo uraditi.

Onda sam prije tri godine zatražio od Morskog dobra da zajedno obiđemo ovu plažu, do koje se tada nije moglo prići ni barkom, jer je bilo dosta stijena koje su pregrađivale ulaz u uvalu, nego smo morali na jedno pedesetak metara od plaže da pristanemo barkom i onda preko obalnih stijena da dođemo dovde'', kaže Zoran Banićević. Zatim je korak po korak počelo osvajanje divlje ljepote usred civilizacije, naravno sve vođeno striktnim kodeksima ekologije kojih se Banićević striktno pridržava. Kao što je već rečeno, do uvale i plaže Dobreč nema pristupa s kopnene strane. Znači da je zaleđe netaknuto i nezagađeno. Sve na plaži je građeno od kamena i drveta, što kompletira ekološku sliku.

Slatkom vodom snabdijeva se s izvora koji se ispod stijena uliva u more, a koji je Banićević kaptirao. Iz njega je pumpom i slobodnim padom sproveo vodu do tuševa, šanka, kuhinje i toaleta. Prva kabina za pušenje u Crnoj Gori nalazi se na plaži Dobreč.

Originalnost Dobreča ogleda se i kroz ponudu. U jelovniku možete naći svježe žive morske ježeve, živa morska jaja, supu od morskog kamena i novinu ovoga ljeta, ''montenegro šark'' supu, koja se pravi od peraja morskih pasa koji se ulove tu, u čistom moru.

Ukrašena Plavom zastavicom, plaža Dobreč, sa svojih šest stotina kvadrata inteligentno kultivisane a sačuvane prirode, predstavlja primjer ponude za eventualni visoki turizam i sasvim se uklapa u slogan "Montenegro – Natural Beauty". Nebojša Mandić