Туризам – Највеће признање за квалитет једне плаже јесте еко-обележје Плава заставица. Њу додељује међународни жири састављен од представника Европске уније и Светске туристичке организације. Симбол је строго постављених еколошких стандарда и квалитетних санитарних и безбедносних услуга. Плава заставица подразумева да је испуњено 27 критеријума из четири области: квалитет воде (мора); еколошко образовање и информисаност; еколошки менаџмент; безбедност и услуге. Заставица се добија по испуњењу свих обавезних и највећег броја препоручених критеријума. Важи за једну сезону и сваки следећи пут комисија утврђује да ли награђени објекат поново заслужује добијање Плаве заставице. У 2004. години у Црној Гори су се први пут завихориле Плаве заставице на шест плажа. (податак са званичног сајта Туристичке организације Црне Горе) 1 – Добреч, полуострво Луштица 2 – Царине, Рисан 3 – Плави хоризонти, увала Пржно на полуострву Луштица 4 – Могрен, надомак Старог града Будва 5 – Мајами, Велика плажа, Улцињ 6 – Тропикана, Велика плажа, Улцињ

Ово еко-обележје обогаћује туристичку понуду и употпуњује слику еколошке Црне Горе. Један од иницијатора акције је Зоран Банићевић, власник плаже Добреч и носилац Плаве заставице: „Пошто се дуго бавим проблемом екологије и заштите природе, редовно пратим шта се дешава у свету, па сам тако наишао и на награду Плава заставица. Послао сам предлог Министарству и Морском добру да они са својих позиција размотре ту проблематику и да се евентуално ја са својом плажом кандидујем за Плаву заставицу. Тако смо прошле године имали састанак на коме сам добио сертификат да могу да конкуришем, а ове године сам добио и Плаву заставицу.“ Банићевић је, у ували Добреч, пре три године почео са култивисањем шљунковите плаже, доступне само са мора.

Добреч се налази на полуострву Луштица, у ували, на самом улазу у Бококоторски залив. Изузетан мир и микроклима, коју ствара околна типично медитеранска вегетација, утицали су на име увале, али и на одређену изолованост Добреча.

„Ја сам се и раније бавио истим послом, само сам имао плажу на Жањицама и кад год бих барком пролазио овуда размишљао сам да би се ту нешто могло урадити.

Онда сам пре три године затражио од Морског добра да заједно обиђемо ову плажу, до које се тада није могло прићи ни барком, јер је било доста стена које су преграђивале улаз у увалу, него смо морали на једно педесетак метара од плаже да пристанемо барком и онда преко обалних стена да дођемо довде“, каже Зоран Банићевић. Затим је корак по корак почело освајање дивље лепоте усред цивилизације, наравно све вођено строгим кодексима екологије којих се Банићевић строго придржава. Као што је већ речено, до увале и плаже Добреч нема приступа са копнене стране. Значи да је залеђе нетакнуто и незагађено. Све на плажи је грађено од камена и дрвета, што комплетира еколошку слику.

Слатком водом се снабдева са извора који се испод стена улива у море, а који је Банићевић каптирао. Из њега је пумпом и слободним падом спровео воду до тушева, шанка, кухиње и тоалета. Прва кабина за пушење у Црној Гори се налази на плажи Добреч.

Оригиналност Добреча се огледа и кроз понуду. У јеловнику можете наћи свеже живе морске јежеве, жива морска јаја, супу од морског камена и новину овога лета, „монтенегро шарк“ супу, која се прави од пераја морских паса који се улове ту, у чистом мору.

Украшена Плавом заставицом, плажа Добреч, са својих шест стотина квадрата интелигентно култивисане а сачуване природе, представља пример понуде за евентуални високи туризам и сасвим се уклапа у слоган „Montenegro – Natural Beauty“. Небојша Мандић