Иако зима ствара тешке услове када путујете, она и даље припада годишњем добу које доноси чар и претвара градове и насеља у непрепознатљиве идиличне крајеве. Због ниских температура, увек је примамљивије провести зимске месеце код куће, поред пећи са добром књигом. Али викенд или годишњи одмор проведен у некој од познатих планинских области Црне Горе увек потврђује супротно — да зима нуди јединствена искуства и представља одличан период за слободне дане. Бирајте према свом афинитету, било да више волите спа хотеле или дрвене куће са каминима, скијање или сноуборд, шетње поред језера или планинарење, снежни мобил тур или ходање по снегу.

Колашин, као најразвијенији скијачки центар у Црној Гори, иако је по структури мали планински град, има све што једно планинско уточиште треба да има за уживање. Од реконструисане жичаре и нове шестоседне жичаре „Вилина вода”, проширених и нових скијачка стаза за 5.500 скијаша на сат, до лековитог ваздуха захваљујући надморској висини у распону од 1.450 до 1.973 метра, и удаљености од само неколико километара од једне од највећих прашума Националног парка Биоградска гора. Захваљујући падинама планине Бјеласице, парку Биоградска гора, узбудљивим брзацима река Таре и Мораче, безброју кристалних планинских језера и шума, ово подручје представља изузетну дестинацију за одмор и рекреацију. Посетиоци уживају у овим природним бисерима било да се баве скијањем, санкањем, планинарењем, рафтингом или само уживањем у куваном вину и погледу на планине.

Удаљено отприлике два и по сата вожње од обале, можете посетити традиционалну варош чије је првобитно име било „Варезина вода”. Верује се да је име дошло од јаких извора питке воде, око којих је настало насеље са типичном планинском архитектуром. Име Жабљак је званично дато 1870. године. Црква Св. Преображења је једина стара грађевина која је издржала пробу времена и била је подигнута у част победе над Турцима 1862. године. Допринос Народноослободилачког партизанског одреда из Дурмитора у борби против фашистичких дејстава на Балкану такође је познат у историји, са 15 истакнутих народних хероја.

Жабљак је данас препознатљива туристичка варош, занимљива 365 дана у години за љубитеље активности на отвореном због своје погодне подпланинске и типичне алпске климе. Због изузетно ниске просечне температуре од 2 до 8 степени Целзијуса, подручје Дурмитора је под снегом 120 дана. Скијачки полигони, који су на највећој надморској висини, прекривени су снегом до 150 дана у години. Занимљива је чињеница да се чак и током лета на највишим деловима Дурмитора могу видети снежни наноси. У подручју Калице, такозвани „ДЕБЕЛИ ПОД”, који је дугачак 200 до 300 метара, може се скијати средином лета.

Дурмиторски национални парк, који је под заштитом УНЕСКО-а, налази се само 10 минута хода од центра града. Препоручујемо планинарење око Црног језера, које је део Националног парка, и слика залеђеног језера ће вас очарати. Планинарска стаза око језера и кроз шуму дугачка је 4 km, али пуна узбудљивих визуелних и чулних искустава. Шетња кроз Национални парк има и едукативни карактер, јер се биљне и животињске врсте заступљене у овој области приказују на таблама постављеним по целом парку.

На бисеру залеђа Боке Которске, како називамо Оријен, снег остаје до краја маја захваљујући највећој количини падавина зими у Европи, што узрокује густ снежни покривач у вишим деловима масива. Стога је Оријенски масив и идеална дестинација за активне годишње одморе — планинарске шетње, алпинизам и научна посматрања. Прва уређена планинарска стаза настала је крајем 19. века, током владавине Аустроугарског царства, а аустроугарски престолонаследник, принц Рудолф, лично се попео на главни врх током своје туре кроз овај део царства. Аустроугарска је такође повезана са изградњом низа утврђења и одличних колских путева, ремек-дела грађевинске струке тог времена. Чињеница да су они и данас у употреби, без икаквог одржавања или измена, говори много о квалитету путева. Када посећујете Оријен, свакако треба да посетите Цркивицу, место где је била велика аустроугарска барака са пратећим утврђењима на истакнутим брежуљцима у том подручју. Домаћа традиционална архитектура је, наравно, далеко скромнија и једноставнија, а њена сачувана аутентичност и једноставност ваљан су разлог за посету селима Крушевица, Мокрине, Камено, Жлеб, Бунови Убао у подрегији. Главни грађевински материјал је камен и често се користи чак и за покривање. Место на свету испуњено спелеолошким објектима, јамама и пећинама и прави је рај за спелеологе, који процењују да им преостаје још деценије и деценије истраживачког рада у масиву. Оријен је и омиљена дестинација за планинарење, углавном због Зубачког кабла, који је и највиша тачка на источној обали Јадрана.

Друга дестинација коју алпинисти радо посећују је Субра, планина повезана са неколико епитета: њен врх је најбоља видиковачка тачка у масиву, Субрин амфитеатар је познат као најзанимљивији детаљ приморских Динарида, а Субрине заравни су један од најимпресивнијих примера крашког микрорељефа на свету. Субрин амфитеатар је најшаренији алпинистички терен на Оријену, права посластица за љубитеље овог екстремног спорта. Јужни рубни делови масива, у непосредном залеђу Боке, све више се користе за параглајдинг. Планински путници и алпинисти радо посећују Врбањ, који је протеклих деценија добио садржај локалног планинарског центра. Каменска равница са планинарским домом За Вратло је незаобилазна дестинација јужног дела масива. Осим Субре, постоји неколико планинских врхова са одличним погледом на Залив и отворено море. Најчешћа полазна тачка за Субру је од планинарског дома За Вратлом (1160 m). Дом је складна камена грађевина са капацитетом од 50 кревета. Пошто дом није на путу, задржао је мир и прави планинарски дух. Већ код дома, пажњу привлачи доминантан го куполасти врх Субре, који се види на западу.