Ако долазите у Црну Гору први пут из правца Дубровника, наставите путовање ка унутрашњости Боке, односно дуж Бококоторско-Рисанског залива, бићете изненађени непредвидивошћу Јадранског пута, где се на неким деловима, због околних брда, скреће и до 90 степени. Пазите посебно на такве замке када возите кроз Котор, Љуту, Рисан, а нарочито кроз Мориње. И у Морињу ћемо се, после једне од сличних кривина, накратко зауставити...

Ово мало место је званично најбоље за камповање у Црној Гори, а има и један од најбољих црногорских ресторана. Налази се 30 километара од Херцег Новог на путу ка Котору и скривено је дубоко у фјорду, окружено окомитим странама планинског венца. Лети, када је Мориње потпуно окупано сунцем, добија невероватне нијансе зелене, жуте и плаве боје које као да се преливају и губе једна у другу. За разлику од лета, овде зими сунце понекад не излази данима или је прилично стидљиво.

Градић Мориње је толико прожет водом да се састав његовог имена чини као да симболизује слану морску и копнену слатку воду. Из тог разлога ћете кроз Мориње наићи на велики број старих, али и обновљених малих камених мостова који прелазе канале и притоке слатке воде, која потиче из подножја планине Снежница. Један ресорт у Морињу назван је управо по њима, „Stone bridge resort”.

Упркос томе, Мориње се сматра највећим насељем на западној обали Бококоторско-Рисанског залива, познатим не само као туристичко место већ и зато што одавде потичу многи поморци и капетани. Прва школа на народном језику основана је 1803. године управо захваљујући локалним поморцима који су је изградили о сопственом трошку, јер су у прошлости истовремено били и ратници и мецене. Зграда школе и данас постоји, а Народна библиотека основана је 1843. године.

Не постоји само једно Мориње, већ, како истичу мештани, Горње и Доње. Последњих година Доње Мориње добило је нове плаже и бич барове, а Горње нове ресорте и апартмане, тако да је избор на вама. Открићете и неоспорне чари Мориња ако се мало удаљите од Јадранске магистрале, прво аутомобилом, а затим пешице кроз бујну природу. Скривена лепота Мориња огледа се и у породичном ресторану Ћатовић, заправо комплексу старог млинског објекта претвореног у угоститељску атракцију.

Харизма аутохтоног амбијента и воде која тече и извире на сваком кораку удаљена је свега неколико десетина метара од ушћа у море. Лети и зими, патке и рибе које могу да живе у полуслаткој-полусланој води стални су становници овог идиличног подручја. Ћатовића млинови нису били једини морињски млинови; забележени су и остаци осталих, али нажалост нису чувани нити обнављани, чак ни за туристичке сврхе. Један можете видети и на обали, неколико метара од пута, али у запуштеном стању.

Осим обале, Мориње има и најпопуларније локације за камповање на читавом приморју, које су током неколико деценија биле изузетно популарне међу страним туристима...