Прошетајте пуна два километра плаже Bečići, поред ресорт хотела, одбојкашких мрежа и редова лежаљки, и обала се завршава нечим неочекиваним: чворугом камених кућа приљубљених уз литицу, рибарским баркама извученим на шљунак и мирисом рибе која се пече на жару, свега неколико метара од воде. Ово је Rafailovići, старо рибарско засеље бечићког залива и најбоље место на централној ривијери да схватите каква је ова обала била пре него што ју је туризам открио.
Село названо по породици
Као готово свако насеље на овом делу Јадрана, и Rafailovići носе презиме. Ово је земља Паштровића, приморске племенске заједнице која је вековима управљала обалом између Budve и Спича преко сопствене скупштине, а чија су села заправо породичне куће израсле у засеља. Три насеља овог залива читају се као породични регистар: Bečići су име добили по братству Бечић, једном од дванаест историјских паштровских братстава, први пут забележеном почетком петнаестог века; засеље Ivanovići изнад носи име породице Ивановић; а Rafailovići су насељени и названи по роду Рафаиловић, једној од старих паштровских лоза залива. Генеалози Рафаиловиће прате као грану унутар ширег братства Митровић — али на терену је рачуница увек била једноставна: један залив, три сродничка гнезда и море да их све прехрани.
И прехранило их је. Генерацијама су Rafailovići живели од мреже — сардине, ципли, зубаци, лигње — извлачених из дрвених барки насуканих тачно тамо где данас стоје лежаљке. Куће су грађене од камена, забатом ка мору, толико близу да је рибар свој улов могао од барке до кухиње пренети у тридесет корака. Та удаљеност је, мање-више, и данас читав пословни модел села.
Конобе: од мреже до жара
Rafailovići су данас познати дуж целе ривијере по својим приморским конобама — породичним рибљим таквернама чије терасе стоје директно над шљунком. Најпознатија је Tri Ribara („Три рибара“), институција Rafailovića, где се цела риба показује и мери пре него што оде на жар, на стари јадрански начин, и где су црни ризото и салата од хоботнице мерило по коме посетиоци оцењују остатак свог одмора. У близини, Porat држи исту веру: дневни улов, маслиново уље, тераса са морем тачно испод стола. То нису ресторани који су морским плодовима допунили јеловник; то су рибарске породице које су свом улову додале столове. Увече се светла тераса огледају у води, барке се њишу на сидру неколико метара даље, а ресорт куле Bečića као да су у другој држави.
Најлепша плажа у Европи, званично
Плажа коју Rafailovići држе на свом крају има титулу коју треба да брани. Године 1935, на изложби у Паризу, плажа Bečići освојила је Гран при као најлепша плажа у Европи — пресуда жирија о њена два километра необично шареног песка и ситног облутка, које су нанела четири планинска потока, уоквирена ртовима и наслоњена на зелена паштровска брда. Три деценије касније додала је и Златну палму као најлепша плажа на Медитерану. Награде припадају ишчезлом добу великих хотела и паробродског туризма, али станите на страни Rafailovića у седам ујутру, погледајте назад низ празну кривину ка Завали, и образложење париског жирија и даље само себе брани.
Rafailovići су и шарка велике приморске шетње ривијером. Иза села кратак пешачки тунел пробија литицу до Kamenova, следеће увале на истоку, тако да обална стаза тече непрекинуто од Budvanskog старог града кроз Словенску плажу, испод рта Завала, дуж читавих Bečića и даље ка Pržnu и Svetom Stefanu. Засеље је сопствена деоница на шетњи Седам залива — природно место за ручак, из очигледних разлога.
Шта је опстало
Било би романтично претварати се да су Rafailovići нетакнути; нису. Апартмани су се успели уз падину иза старих кућа, а у августу је шљунак испред конобa живахан као било где у заливу. Али суштинска трансакција овог места — барке у море ујутру, риба на жару до подне, породична имена изнад врата — преживела је век који ју је готово свуда другде на овој обали избрисао. Паштровски залив три породице и даље има своје рибаре, и још увек можете јести оно што су уловили, на самој обали, у селу које носи њихово име.
Посета. Rafailovići су равна, лака шетња од 25 минута од Budve, промeнадом и кроз тунел Завала, на крајњем источном крају плаже Bečići; сама шетња не кошта ништа и нема бољег прилаза од онога пешке уз саму воду. Дођите ван сезоне, или у летње вече када дневна гужва оде, и резервишите сто уз море — у Tri Ribara или Porat очекујте да плаћате по килограму за целу дивљу рибу, уз цену потврђену пре него што се спреми. Тунел за Kamenovo на крају села води шетњу даље на исток.
