Након Котора дошли су Муо, Прчањ и Столив. Ово су лепа мала насеља наспрам Котора са стотинама мула и чамаца,

лепе старе палате,

цркве,

легенде... Од легенди, прича о трима сестрама „Tre Sorelle” је сигурно најпознатија, о сестрама које чекају своје вољене до краја својих дана, оне који плове светским морима и океанима, а никад се не враћају. Данас од куће остају три дела дуж обале са три истоветна прозора одакле су три сестре гледале према мору и чекале до краја својих дана.

Како би која сестра умрла, прозор њене собе би био зазидан. Тек недавно су зазидана два крајња прозора, док је онај у средини још увек аутентичан. Иако остају само хладни зидови, понекад се чини као да ће се неки од прозора отворити и да ће се трагична прича наставити попут сна, филма или нечег другог што нико није искусио ни осетио. Срећа рибара који и даље лови истим дрвеним чамцем (десно на слици)

са којим су радили његов отац, деда и прадеда. Направљен још 1863. године, он још увек плови готово свако вече на исти начин као што се радило годинама раније. Полако смо прошли кроз Прчањ и Столив, уживајући у сликовитим призорима

и сећајући се приче о капетану Иву Визину, првом Словену који је опловио свет, као и других познатих и непознатих помораца са Прчања који су градили ову јединствену лепоту коју смо полако остављали за собом. Иза кривине поново се појављује Пераст

са својим „два лепа острва”.

Затим смо наишли на Лепетане

као наш „драги” трајект, и сан се ту завршава... Ваши новинари