У Зеленици је 1902. г. зацет црногорски туризам. Први хотел „На зеленој плажи“ саграђен је овде, тик уз море. Зеленика је до 1968. била задња станица на узкотрачној жељезницкој линији од Сарајева. На 4 и по километра од Херцег Новог према Котору налази се тунел који физички дели насеља Мељине и Зеленику. Назив места потице од зеленике (Фулера латифолиа), жбунасте биљке чије је корење до недавно досезало све до морске обале, те јој давало боју. На несрећу, Зеленика нема нити једног аутохтоног сувенира, али има надасве зелену туристичку причу... Том причом заправо почиње херцегновски туризам. Куриозитетно, не у Херцег Новом, него управо у Зеленици! Ту се, на зеленој обали, налази и данас (у лошем стању) здање хотела „Пансион на зеленој плажи“, први хотел на целом приморју! Године 1896, из Будимпеште је дошао родонацелник црногорског тузирма, Антал Маðар. Године 1902. никао је у Зеленици, тик уз море, први обални хотел, с капацитетом 50 лежаја и 5 апартмана распоређених у 3 депанданса. У туристичком смислу, ово је била прва капитална инвестиција на подруцју целог Јужног Јадрана. Јер, када је на отоку Хвару, године 1905. отворен хотел, зеленицки Пансион био је вец афирмисан као „зимско обитавалиште и морско купалиште“!

Године 1901. железница је стигла до луке Зеленика, посљедње станице на ускотрацној линији од Сарајева. Старе црно-беле фотографије приказују купаце на обали, у костимима по тадашњој моди, на свега неколико метара уз пругу! Антал Маðар посвецује пажњу не само пансиону „На зеленој плажи“, него и његовој околини; по угледу на швајцарске, италијанске и немачке паркове, ствара егзотицни парк с увозним биљкама, при цему први сади палме од врсте Феникс канариензис. Пословање хотелом наставља Анталов син полиглота, Адорјан, који је имао своје представнике у Прагу и Будимпешти. Особље школовано у Марсеју, Паризу и Њујорку говорило је пет и сест свјетских језика. Мађар је организовао и прве туристичке излете, бродске по заливу Боке, и планинске, до висинских кота Орјена и Субре.

За време ратова, Првог и Другог свјетског, хотел је реквириран, те мијења власнике. Сваки следећи власник иза претходног, мање је водио рацуна о хотелу и првобитном бренду: „На зеленој плажи“. У првом хотелу су боравили: црногорски краљ Никола И Петровиц, српски краљ Петар И Караџорџевић, бугарски краљ ФердинандИ Кобург, албански краљ Ахмед Зогу, и остали многи знаменити гости.

Данас су туристицко-угоститељски капацитети Зеленике увецани, казују текстови у луксузно опремљеним монографијама штампаним у Загребу. Зеленика остварује раст туристицког прихода за 12%, казују водици штампани у Подгорици. Но би се могло да каже и то како Зеленика тешко враца углед што га је имала док је у приватним рукама породице Маðар био хотел „На зеленој плажи“. Зеленика је данас транзитни и лучки град с остацима старог моста преко кога је прелазио популарни циро, ускотрацни воз, до 1968. г, тј. до тренутка када је ова популарна линија укинута у потпуности.

Зеленика има и залеђе вредно хвале. Насеље Кути помиње се првипут 1450, за време владавине Херцега Стјепана Вукшица Косаце. Народну школу на српском језику Кути имају од 1878. Православних цркава имају бројем толико да их је у окружењу тешко наци на тако малом простору.

Црква Св. Андрије из 15. в. (завршена крајем 18. века, са звоном из 1777. године), има иконостас из 18. века, дело Христифора Рафаиловица. У цркви се цува антиминс што га је у 1764. у манастиру Стањевици освештао лицно владика Василије Петровиц. За цркву Св. Јована предање казује како ју је изградио Херцег Стефан, а срушили Турци у 17. веку. Казивање у вези са црквом Св. Госпоðе развија се разно, од предања да је најстарија у овом крају, из 11. века, до оног по коме је око цркве сахрањено 300 Херцеговаца и Црногораца, погинулих 1687. године приликом ослобаðања Новог од Турака.

На два стецка око цркве Св. Ðорðа из 16. века, представљена су небеска тијела! Од порушене цркве Св. Илије остало је само средњовјековно гробље. Такоðе порушена је и црква Св. Спаса. Иконостас у византијском стилу краси цркву Св. Тројице, подигнуте 1756. У зеленицком засеоку Пресјека, налази се најстарија од свих – црква Св. Томе из 11. века. На несрећу, и она у рушевном стању. Пред крај прице о Зеленици, коју збиља красе многе плаже, сем поменуте, затим главне градске, те пешцане плаже Змијица (према граници са Кумбором), ево још неких детаља из историје Зеленике: Јула месеца давне 1901 године, продорним се писком огласила прва локомотива у Боки.

Била је она серије БХСтБ ИИИа5, и вукла је свецану композицију састављену од, за тадашње прилике, најкомфорнијих салонских и путницких вагона, у којима су се налазили високи циновници аустроугарске жељезнице. То је био велицанствен догађај за Зеленику и целу Боку. Писак је означавао феномен саобраћаја, туризма и прогреса. До 1901. могло се из Залива путовати бродом по мору, а копном – пешице или запрегама. Од 1901. постали су близу Београд, Загреб и Бец. Траса Сарајево-Зеленика била је дугачка 156 км. Дужина пруге на територији Боке износила је 11 км, са станицама: Суторина, Игало, Херцег Нови, Зеленика. Превожена је разна роба, највише угаљ, дрво, нафта, стока и војне пошиљке.