Тиват носи своју историју тише него Kotor или Perast, али два суседна локалитета у центру града међу собом чувају шест векова: утврђену средњовековну летњу палату и парк израстао из товарних простора ратних бродова. Посматрани заједно — а дели их пет минута шетње — они причају целу причу о овој страни залива: најпре је то било место за уживање которске властеле, потом поморски градић израстао око бродоградилишта, а данас летовалиште које учи да негује оба наслеђа.
Летња палата са одбрамбеном кулом
У средњем веку, сунчана и водом богата тиватска равница била је место где је которска аристократија долазила да предахне. Велике породице — стешњене иза градских зидина с друге стране гребена Vrmac — подизале су овде летње поседе међу виноградима и воћњацима, а најмонументалнији и најбоље очуван међу њима јесте комплекс Buća-Luković, из четрнаестог века. Његово двоструко име бележи две епохе власништва: породица Buća, једна од најмоћнијих которских кућа — трговци, финансијери и дипломате који су служили средњовековним дворовима широм региона — држала га је од четрнаестог века све до деветнаестог, када је прешао у руке породице Luković.
Оно што овај комплекс чини тако речитим јесте његова архитектура. То је летњиковац укрштен са тврђавом: поред стамбене зграде и мале капеле стоји и одбрамбена кула, јер је летњи посед на отвореној обали у тим вековима морао да одбија гусаре једнако као што је приређивао гозбе. Здање је расло у фазама, и те фазе се читају у камену — готички детаљи уступају место ренесансним како је страх постепено уступао место удобности. То је иста прича коју причају Tre Sorelle у Prčanj-у и утврђени поседи целог залива: богатство је на овој обали одувек спавало с једним отвореним оком.
Палата је нашла најбољу могућу савремену намену. Обновљена, данас припада тиватском Центру за културу и служи као галерија, а у топлим месецима и као летња сцена на отвореном: концерти, представе и изложбе у дворишту у ком су Buća некада приређивали забаве. Мало је средњовековних споменика у Црној Гори који су овако живи.
Адмиралова башта
Тик уз старе поседе лежи друга половина приче: Велики градски парк — са својих 5,9 хектара највећи парк у Црној Гори и ботанички најбогатија зелена површина на јужном Јадрану. Његов настанак једна је од најбољих анегдота залива.
1889. године Аустроугарска је у Тивту основала свој поморски Арсенал, комплекс бродоградилишта и базе који ће обележити град наредних сто година (на његовом месту је данас Porto Montenegro). Човек који је стајао иза тога, адмирал Maximilian Daublebsky von Sterneck, одлучио је 1892. да његовој индустријској творевини треба цивилизовано окружење — и издао наредбу изузетну за једног команданта флоте: капетани аустроугарских ратних бродова требало је да са својих путовања доносе примерке биљака за нови парк у Тивту. Царска морнарица пловила је од Медитерана до источне Азије и Јужне Америке, а њени официри су послушали. Еукалиптуси, палме, магнолије, кедрови, араукарије и друге егзотичне врсте стизали су у бродским складиштима и сађени су на земљишту које је припадало племићким летњим поседима — међу њима и имањима породица Buća-Luković, Radalli и Verona — а међу онима који су надгледали радове били су и заповедници ратних бродова.
Резултат је, више од 130 година касније, сеновити ботанички архив поморских путева једне ишчезле империје: око 140 биљних врста, многе од њих данас развијени велелепни примерци, у ствари башта коју је засадила иста она флота ради које је Арсенал и постојао. После деценија занемаривања крајем двадесетог века, вредност парка је званично призната — од јануара 2015. заштићен је као споменик природе, а радови на обнови враћају његове стазе и засаде у ред.
Како их читати заједно
- Палата је аристократски Тиват: которски новац на одмору, иза одбрамбене куле.
- Парк је царски Тиват: морнарица која улепшава свој градић ботаником пет континената.
- Заједно уоквирују епоху Арсенала која је почела 1889. — а данашње маринско летовалиште само је трећи чин на истом тлу.
Посета
Оба локалитета налазе се у центру Тивта, неколико корака од обале, а најприроднији начин да их доживите јесте пешке, шетњом Боровом променадом, која пролази поред парка и палате, између старе обале и Porto Montenegro. Парк је отворен и бесплатан, а најлепши је рано ујутру или у касно поподне, када светлост ниско пада кроз крошње великих егзотичних стабала; пролеће је сезона мириса. Двориште и галерија палате Buća слободни су за обилазак кад су отворени, а ако сте у Тивту неке летње вечери, погледајте програм Центра за културу — концерт у дворишту утврђеног летњиковца из 14. века најбоља је културна карта у Тивту, обично за неколико евра или сасвим бесплатно.
