Петровац, Црна Гора Петровац је медитерански медаљон! Архитектонски, биљни и климатски. Део Будванске ривијере, 19 km од туристичке престонице (види Будву), 9 km од Светог Стефана (види га), Петровац се одликује јединственом плажом, двама оближњим каменим острвима, рајском увалом Лучице, обалном линијом старих палата и доминантном тврђавом. Поглед на Петровац са Јадранске магистрале, или са обале било како, нуди нешто чиме се многа врхунска црногорска одредишта нису могла похвалити: све што је у фокусу једноставно обећава! Основни елементи идиличног годишњег одмора поређани су један поред другог: дугачка природна плажа - па онда још једном, рајска увала, одвојена шумским ртом - и два острвца недалеко од обале, тврђава изнад луке, ресторани и ноћни клубови представљају само оквир приче урбаног медитеранског медаљона - Петровца.

Уроњен у обалну вегетацију маслињака и борова, овај данашњи обални град био је насељен већ у римско време, о чему сведоче остаци мозаика из II века. До њих се може доћи узбрдо, без знакова, према цркви Светог Илије, па је препоручљиво консултовати локалног водича. У средњем веку, место се звало Ластва. Насеље се развило након што су Венецијанци изградили лукобран и утврђење на обали. Обално урбано језгро почело је да се формира у 19. веку, када су саграђене крчме за складиштење и продају вина, маслиновог уља и слане рибе. Од тада до 1918. године, место се звало Кастел Ластва, а од 1918. године зове се Петровац - у част српског краља Петра I Карађорђевића - када је Петровац постао део Краљевине Југославије.

Дуж 600 m дуге шетнице српастог облика, која прати линију плаже, испод борова, између камених кућа и палата, налази се локални културни центар „Црвена Општина”. Назив дугује сећању на победу комуниста на локалним изборима 1919. године. Првих неколико метара шетнице налази се у малој марини, испод венецијанске тврђаве Castello, која је данас претворена у привлачан ноћни клуб. Доминантан споменик у облику светионика посвећен је палима Паштровског племена. Паштровско племе било је најбројније племе у Боки Которској (у античко време, читаво подручје Бококоторског залива и данашње Будванске ривијере сматрало се делом Паштровског подручја у време српског цара Душана).

У XV веку, 12 племена уједињено је у такозване банке. Године 1422, прихватили су власт Венеције и сложили се да се боре на страни Котора, против Турака. Заузврат, захтевали су аутономију и потпуно слободне услове трговине. Паштровићи су затим основали свој суд, са 4 судије и 12 великаша који су бирани сваке године на Видовдан (28. јуна, дана када је Србија изгубила царство на Косову 1389. године, у бици против Турака). Судили су према средњовековном Душановом законику и локалним „изменама”. Седнице овог историјски атипичног Суда одржавале су се на Дробном песку (плажа недалеко од Петровца, изузетно чиста и препознатљива по томе што чак и усред лета овде тече питак поток!), на острву Светог Стефана и у манастиру Прасквици (види Будву, Црна Гора).

Иако су прво Французи, па затим Аустријанци, одузели аутономију Паштровском подручју, овај Суд је наставио да заседа до 1926. године. Године 1999, традиција Банкаде је симболично обновљена (одржава се сваке године на Видовдан, 28. јуна). Данас град има друге привлачне сезонске туристичке фестивале, од којих је најпознатији Петровачка ноћ.

Петровачки пејзаж је такође идиличан због поменута два острва, заправо двеју већих стеновитих хридина. Лево острво, гледано са обале, зове се Катич. На десном је Света Недеља, са истоименом малом црквом на хриди. Саградили су је поморци, у част Свете Богородице, заштитнице помораца.

Две локалне цркве, Светог Илије и Светог Томе. Саграђене су у 15. веку. Занимљиво, црква Светог Томе саграђена је на месту где је убијен поп Раде Андровић. Историја је везана за 1785. годину, када је турски паша из Скадра, Кара-бушатли Махмуд, иако је обећао да неће, опљачкао и спалио сва села Паштровића. Поп Андровић је стога одлучио да освети неправду. Уверени да поп није наоружан, Турци су га пустили у пашин шатор; поп извлачи пиштољ, он се заглави, и Андровић бива убијен. Само 2,5 km од Петровца је средњовековна православна духовна оаза манастира Градиште (види Буљарице, Црна Гора). Према легенди, основан је почетком 12. века, иако је први пут поменут у писаним документима српског краља Милутина 1307. године. Турци су га пљачкали годинама. У 16. веку, овде је рађено много иконописа. Оштећен у земљотресу 1979. године, манастирски комплекс је данас потпуно обновљен.