Брза романизација Рисинијума започела је након покоравања Илира под краљем Гентијем 167. године пре нове ере. Рисинијум је постао типичан римски град, опасан зидинама, са градским средиштем — форумом на пољима Карина. Античке гробнице — некрополе — налазиле су се ван зидина, а на јужној страни града простирала се стамбена четврт у којој су биле виле богатих рисанских поседника и трговаца. Остаци источног дела римске урбане виле пронађени су почетком 20. века. У периоду између 1956. и 1962. године мозаички подови у четири просторије виле у потпуности су рестаурирани и конзервирани, а подигнута је и прва заштитна надстрешница. Још један мозаички под откривен је 1972. године, на коме су такође обављени конзерваторски радови и постављен кров. Фотографија: TOKO Извршена је и делимична рестаурација и конзервација свих зидова виле око централног дворишта — атријума. Римски мозаици украшавају подове четири од пет просторија у источном делу виле, као и две просторије у западном делу. У преосталим просторијама постоје само трагови мозаичког пода. Примењена техника користила је велике коцке локалног сивог и црног камена, са мотивима лабриса — двосечне ратне секире пореклом са Крита. У источном крилу виле положен је мозаик са биљним мотивима, изведен од каменчића различите величине и боје (црвене, жуте, зелене, плаве, црне и беле). У средини се налази кружни медаљон који приказује грчког бога сна, Хипноса, у облику крилатог дечака наслоњеног на узглавље постеље. Вероватно је ова просторија била спаваћа соба власника виле — дормиторијум. Геометријски шаховски узорци украшавају мозаички под јужне просторије, а иза ње налазе се још две просторије са мозаицима на којима су геометријски мотиви и стилизовани морски свет (сипе и лигње). Сматра се да је једна од угаоних просторија без мозаика била трпезарија (триклинијум), са типичним римским лежаљкама. Фотографија: TOKO