„Овде свако добија бесплатан шот. Мало ће печати али ће убити све микробе и загреташ се", рекла је наша водичка и пасирала је малу чашу ракије познате као локална (и веома јака) бренди. „Наздравље и до дна!", рекла је и сви су пили. Било је 10:00 часова ујутру. „Сада, пошто смо пратили црногорску традицију, можемо перейти на доручак!", додала је водичка смешећи се док је напуштала малу тамну собу напуњену димом где се прави пршут. Само обичан дан у најстаријем ресторану у Црној Гори „Код Пера под Буковицу". Започели смо чувени Велики Црногорски тур из канцеларије „360 Монте" путничке агенције. Преселили смо се у мини-бус управо изван зидина Котора и кренули у планине које су још увек блокирале сунце иако је било 8:30 часова ујутру. Како смо почели да возимо нагоре кроз 25 кривина Старе аустроугарске путање из 19. века, неки путници из групе су спустили своје водиче Lonely Planet о Црној Гори пошто је било много занимљивије (и забавније) слушати нашу водичку која причава све важне информације о овом неистраженом и невероватном месту. Сунце се мучило са огромном „црном планином" Ловћен коју су смо били намерили да освајамо. Било је тако јасно како је Црна Гора добила своје име. Стали смо на 9. серпентини да заробимо буђење града Котора док је невероватна бродска паруса од 3.000 путника покушала да достигне луку Старог града испод нас. Како смо возили више, круизер је постајао мањи а залив је постајао шири и дубљи. Сваки завој нас је подизао док смо стигли у прелепо место са 1.000 метара надморске висине на 25. завоју. О, јој! Сви. Без речи. Може се чути само клик камере. Бока залив са својом ледничком природом открива историју фјорда, показујући драматичне покрете земље која је имала интимно и исто време најдивље и страствено сусретање са дубоком сinity плавом водом. На неким местима њена дубина достиже импресивних 60 метара. Висока узвишења су дефинитивно другачија од осталих делова Адријатске обале. Када видите планине како расту заиста високо, знаћете да сте у Црној Гори. Иако је поглед био импресиван довољно да пробуди све, нам је требао кафе па је тур наставио кроз падине Ловћена у Његушима. Легендарно село где се прави најбољи црногорски пршут (чађави сушени шункатук). Ово је место где желите да останете и удахнете што више дубоких здравих дахака – у једном тренутку осећате свеж хрскав ваздух, у следећем, ваша чула ће бити иритирана мирисом пршута који ће вас одмах учинити да жудите за јелом. Љубазан возач је одједном почео да викa нешто што нико не разуме на овце које су блокирале пут, а радознали туристи (укључујући и мене) су користили ту прилику да заробимо више од дана. Како смо стигли на 1.150 метара, мини-бус је стао на прелепој сеоској кући са широком терасом украшеном цвећем. Напољу је било хладно али пријатно. 10:00 часова. Време је за јелом. И бесплатни шотови ракије.   Након что смо се напунили енергијом (и великим чашама кафе), група је била спремна да спали укусни пршут попињавајући врх Планинског врха где је мавзолеј постављен. "Море камена", као што се и назива Национални парк Ловћен, нема ни реке ни језера за откривање, пут је оштећен јаким топљењем снега у пролеће, кречњак је раскомадан на страницама и корени стабала стричу из земље. Док смо покушали да заробимо ову драматичну сцену са другог света окружену бесконачним камењем, две узвишења су се појавила – Штировник (1749 м) као највиши и Језерски врх као следећи (1659 м). Добро, Пењаљка може почети! 461 степен до врха – 70% од Црне Горе да се види! Немој почињати без воде, наочара за сунце и свих могућих камера које имаш. Од 1/3 пута смо већ били изненађени – водич тура је показивао огроман природни оазис Скадарско језеро које се протеже 70% кроз Црну Гору и 30% у Албанији. Док смо стигли до врха, сви су били задахани, али одушевљени. Немој пропустити причу и статуу Петра II Петровића Његоша, владара Црне Горе, највишег познатог човека на Балкану у 19. веку. Док су љубитељи уметности и ја сијали од радости гледајући ремек-дело чувеног скулптора Ивана Мештровића, остали људи су дивљени 18 кг чистог злата које је блистало са плафона. На другој страни мавзолеја, уска стаза је водила до каменитог круга и до – ВРХА СВЕТА. Скоро сва црногорска земља испод наших ногу. Спектакуларно. Ветарац је само требао да нас охлади од скакања – не са врха планине, али горе да заробимо чувену „скачућу фотографију" која је заиста невероватна! (Твој водич ће ти показати како да то урадиш, један секунд напора и добијаш такву слику): Ова авантура је успорена током вожње до Цетиња где је половина аутобуса била потпуно користећи "време за спавање". Од стрме и високо подигнуте врхове смо сишли у долину где је Стари královски главни град био сакривен. Темљена, разнобојна кућа и богато украшене бивше амбасаде из 19. века су показивале kraljevsku историју овог места, али многи од растава чак покривени афишима су откривали бурне eventos који су се десили пре много деценија и векова. Причање воича је потпуно пратило сцену, дефинитивно пријатна и поједностављена. У своју најбољу славу – следећа станица је била Река Црнојевић! Многи од људи су рекли да им подсећа на Вијетнам или Нови Зеланд, али ништа слично Европи. Без заробљавања "најпопуларније разглдедне картице у Црној Гори" не размишљај о напуштању овог места. Било је 15:00 часова, и како је температура растала, мирис растаће смокава је опчинио наша чула и опет је јело била једина поента интереса. Романтичан поглед на реку из ресторана "Последњој луци" (симболички назван од стране власника који је биће морнаром 50 година) нас је коротко одвојило од ручка, али чим је рибља чорба дошла на стол, заронили смо у ње. Јелом је одговарало место, па је главно јело (паструга) била ухваћена у Скадарском језеру и најбоље без етикете вино је дошло из локалних винограда. Немој размишљати дваput када је у питању вожња чамцем! Пошто је то опционално на тури (са додатним трошком), цела група мора одлучити заједно. Када видиш реку и ту луду лепоту, биће веома лако да направиш одлуку. Један сат са опцијом пливања уако је дан премалу врућ је био управо довољан да видиш и осетиш сву раскошну вегетацију богату рибом и птицама летећим свугде. Јато белих дебелих гусака је гледало у нас док смо прошли па смо их упутили наш зум. Чапље су показивале похоту стојећи на једној нози, док су крморане биле углавном безбрижне око туристе, радије заузете сушењем својих крила на сунцу. Наш капетан је пружио неколико домаћег винa које је направио сам. Била је врхунска. Од мира и небеског реког рајског местa, тур је наставио до Будве – опет потпуно другачије од свега виђеног до сада. Будва је "Мајами на Црној Гори" са прелепим плажама, палмама, фантастичним продавницама и, као што је наша водичка рекла, никад завршава вечеру. Чак је и Стари град сијан, само да би одговарао целој новој изградњи око њега. Штетна тура нас је подсетила на древну историју овог места и џинска мозаичка пол из Римске куће нас је вратила назад у време. Прегнути невероватном црногорском лепотом и свим новим информацијама научене смо затворили дан у Будви са укусном сладоледом и задовољни смо прошли назад у Котор вожњом дуж заласка сунца. Ово је чланак написан у сарадњи са „360 Монте" путничком агенцијом.