Сунце се борило са огромном „црном гором“ Ловћеном коју смо хтјели да освојимо. Било је тако очигледно како је Црна Гора добила име.
Зауставили смо се на 9. серпентини да забележимо Котор који се буди, док је величанствени крузер са 3.000 путника покушавао да стигне у луку Старог града испод нас.
Како смо се возили више, крузер је постајао мањи, а Залив шири и дубљи.
Свака окука нас је уздизала све док нисмо стигли до видиковца на 1.000 метара надморске висине, код 25. окуке.
О, мој!
Сви. Без ријечи.
Чује се само шкљоцање апарата.
Бока которска, ледничког поријекла, открива историју фјордова, показујући драматичне покрете копна које је имало присан и истовремено најдивљи и најстраственији сусрет са дубоком модром водом боје мастила. На неким мјестима њена дубина достиже импресивних 60 метара.
Велике висине дефинитивно дају другачији изглед од осталих дијелова јадранске обале. Кад угледате планине које расту увис као луде, знаћете да сте у Црној Гори.
Иако је поглед био довољно импресиван да све разбуди, ипак нам је требала кафа, па се тура наставила преко падина Ловћена код Његуша. Легендарно село у којем се прави најбољи црногорски пршут (сушена димљена шунка). Ово је мјесто на коме пожелите да останете и удахнете што више дубоких, здравих удаха – у једном тренутку осјетите свјеж, оштар ваздух, а у сљедећем ће вам чула надражити мирис пршута који ће вас одмах нагнати да зажелите храну.
Љубазни возач је изненада почео да виче нешто што нико не разуме на овце које су блокирале пут, а радознали туристи (укључујући и мене) искористили су ту прилику да забележе још нешто од тог дана.
Када смо стигли на 1.150 метара, миницбус се зауставио код прелијепе сеоске куће са широком терасом украшеном цвијећем. Напољу је било свежо, али пријатно.
10:00 ујутру. Вријеме за храну.
И бесплатне туре ракије.
Пошто смо се напунили енергијом (и великим шољама кафе), група је била спремна да сагори укусну шунку пењањем на врх Језерски врх, гдје је смјештен маузолеј.
„Море камена“, како се Национални парк Ловћен још назива, нема ни ријеку ни језеро које бисте открили; пут је оштећен снажним отапањем снијега у прољеће, кречњак разломљен по странама и коријени дрвећа који вире из земље. Док смо покушавали да забележимо овај драматични призор са друге планете, окружен бескрајним стењем, појавиле су се двије висоравни – Штировник (1749 м) као највиша и Језерски врх као сљедећи (1659 м).
У реду,
Пењање може да почне!
461 степеник до врха – 70% Црне Горе се види!
Не крећите без воде, наочара за сунце и свих апарата које имате.
Од 1/3 пута већ смо били задивљени – водичка нам је показивала огромну природну оазу Скадарско језеро, које се простире 70% преко Црне Горе и 30% у Албанији.
Када смо стигли на врх, сви су били без даха, али запањени.
Не пропустите причу и статуу Петра II Петровића Његоша, владара Црне Горе, највишег познатог човјека на Балкану у 19. вијеку.
Док смо ја и остали љубитељи умјетности сијали од радости гледајући ремек-дијело чувеног вајара Ивана Мештровића, други су се дивили са 18 кг чистог злата које је свјетлуцало са плафона.
Са друге стране маузолеја уска стаза је водила до каменог круга и до – ВРХА СвијетА.
Готово сва црногорска земља испод наших ногу.
Спектакуларно.
Повјетарац је био ту тек да нас расхлади од скакања – не са врха планине, већ увис да забележимо чувену „скачућу фотографију“ која је заиста невјероватна! (Ваша водичка ће вам показати како се то ради, један секунд труда и добијете овакву слику):
Ова авантура успорила је током вожње до Цетиња, гдје је половина аутобуса у потпуности користила „вријеме за дремку“.
Са стрмог и високог врха спустили смо се у долину гдје је скривена Стара краљевска пријестоница.
Приземне, шарене куће и богато украшене некадашње амбасаде из 19. вијека свједочиле су о краљевској историји овог мјеста, али су многе рушевине, чак и прекривене плакатима, откривале бурне догађаје који су се одиграли прије много деценија и вјекова. Прича водичке у потпуности је пратила призор, дефинитивно занимљива и поједностављена.
У свом најљепшем сају – сљедећа станица била је Ријека Црнојевића!
Многи су ријекли да их подсјећа на Вијетнам или Нови Зеланд, али ни на шта слично у Европи.
Без снимања „најпопуларније разгледнице у Црној Гори“ немојте ни помишљати да напустите ово мјесто.
Било је 15:00, и како је температура расла, мирис зрелих смокава опчинио је наша чула и опет је храна била једина тачка интересовања.
Романтичан поглед на ријеку из ресторана „Посљедња лука“ (симболично названог од стране власника који је био морнар 50 година) накратко нас је одвратио од ручка, али чим се рибља чорба нашла на столу, прождрли смо је.
Храна је одговарала локацији, па је главно јело (пастрмка) уловљено у Скадарском језеру, а најфиније вино без етикете набављено је из локалних винограда.
Не размишљајте двапут кад је у питању вожња чамцем! Пошто је то опционо на тури (уз доплату), цијела група мора да одлучи заједно. Када видите ријеку и ту суманутну љепоту, биће вам веома лако да се одлучите.
Један сат, са могућношћу купања ако је дан превише врућ, био је таман довољан да се види и осјети сва бујна вегетација богата рибом и птицама које лете на све стране.
Јато бијелих, дебелих гусака зурило је у нас док смо пролазили, па смо у њих уперили зум. Чапље су се размећале поносно стојећи на једној нози, док су се корморани углавном нису обазирали на туристе, заокупљени сушењем крила на сунцу.
Наш скипер нас је послужио домаћим вином које је сам направио.
Было је сајно.
Из мира и ријечног раја, тура се наставила ка Будви – опет потпуно другачијој од свега до тада виђеног.
Будва је „Мајами Црне Горе“ са прелијепим плажама, палмама, отмјеним радњама и, како је наша водичка ријекла, бескрајним журкама.
Чак је и Стари град блистав, тек да се уклопи у све нове грађевине около.
Шетња нас је подсетила на древну историју овог мјеста, а џиновски мозаички под из римске куће вратио нас је на тренутак уназад кроз вријеме.
Преплављени задивљујућом љепотом Црне Горе и свим новонаученим информацијама, дан смо завршили у Будви укусним сладоледом и задовољни се вратили у Котор возећи се уз залазак сунца.
Овај текст је написан у сарадњи са туристичком агенцијом „360 Monte“.
