Питајте било кога у Herceg Novi гдје да прошетају и одговор долази аутоматски: шеталиште, приморска промјенада која се непрекинуто пружа обалом од Игала до Мељина. Њен званични назив, Шеталиште Пет Даница, свакодневно користе хиљаде људи, а ипак изненађујуће мало посјетилаца икада постави очигледно питање: ко је било пет Даница? Одговор је једна од најпотреснијих прича на овој обали — пет дјевојака из села око залива, све су носиле исто свјетло име, и ниједна није доживјела да види морску стазу названу њима у част.
Најпре, сама стаза
Промјенада постоји зато што је једна пруга угашена. Аустроугарска је 1901. отворила узаном пругу од Sarajeva до крајње станице на обали у Zelenici, а њени посљедњи километри водили су тик уз саму воду поред Herceg Novog — управо та дионица донијела је обали прве туристе. Када је возић, с милином упамћен као Ћиро, кренуо посљедњи пут крајем шездесетих година, град је наслиједио савршено нивелисан коридор у нивоу мора дуж цијеле своје обале. Шине су подигнуте, положена је калдрма, и траса пруге постала је оно што је данас: отприлике седам километара непрекидне приморске шетнице која повезује Igalo, Toplu, луку старог града на Шкверу и Meljine, укључујући и стари жељезнички тунел — гдје локална легенда тврди да ће се остварити жеља замишљена док га претрчиш у једном даху.
Пет дјевојака названих по зорњачи
Даница је старо народно име које значи зорњача — Венера у свануће — и почетком двадесетог вијека било је уобичајено у селима изнад залива. Када је Други свјетски рат 1941. стигао у Југославију, младост Боке се у изванредном броју прикључила партизанском отпору, дјевојке раме уз раме са момцима. Међу борцима из околине Herceg Novog било је пет сеоских дјевојака које су дијелиле то име, већином у редовима Пете црногорске пролетерске бригаде:
- Даница Бојанић, рођена 1922. у Драгаљу, у кривошијској висоравни изнад Risna. Погинула је 1942. код села Попи, у долини ријеке Сутјеске.
- Даница Ђуровић, рођена 1922. у Жлијебима, каменом селу на падинама високо изнад Herceg Novog. Служила је у минобацачкој посади и није се вратила из јуриша у априлу 1943.
- Даница Косић, рођена 1922, која је, као и остале, још као тинејџерка отишла из залива и никада се није вратила из рата.
- Даница Томашевић, рођена 1925. у Сврчугама, дијелегат вода и митраљезац Пете црногорске пролетерске бригаде. Погинула је 13. јуна 1943. на Сутјесци, у осамнаестој години.
- Даница Попивода, рођена 1924. у Bijeloj на сјеверној обали залива, која је дорасла до командне дужности у Ловћенском батаљону и пала 1944. на Липи у чевском крају, у двадесетој години.
Сутјеска, 1943.
Датум погибије Данице Томашевић смјешта је у само средиште најстрашније епизоде југословенског рата. У мају и јуну 1943. силе Осовине опколиле су главнину партизанских снага у планинама око кањона ријеке Сутјеске, у операцији коју су Немци назвали „Шварц“. Пробој је успео, али по запањујућој цијени — погинула је отприлике трећина опкољених бораца — а 13. јун 1943, дан када је погинула осамнаестогодишња митраљесткиња из Сврчуга, био је најцрњи дан пробоја, исти онај дан када је легендарни командант Сава Ковачевић пао водећи своју дивизију на обруч. Један југословенски часопис касније је описао младе Бокељке на Сутјесци као букет осамнаестогодишњих дјевојака који је свенуо у епопеји — можда сентименталне ријечи, али године на списковима погинулих их оправдавају. Пет Даница погинуло је између 1942. и 1944, ниједна старија од раних двадесетих.
Име умјесто споменика
Седамдесетих година, када је приморска шетница у Herceg Novom званично уређена и добила име, град је одлучио да је посвети петорици Даница — спомен-обележје којим се хода, а не у које се гледа. Био је то типично југословенски гест, али је надживео државу која га је начинила: идеологија је избледела, име није, и у томе има нечег тихо исправног. Промјенада је демократски простор града — пензионери, малишани, купачи, туристи, рибари — и по имену припада петорици сеоских дјевојака којима су ускраћени они обични дуги животи који се дуж ње проживљавају свако вече.
Посјета
За промјенаду не треба ни карта ни распоред — она је једноставно ту, бесплатна, дању и ноћу, дуж цијеле градске обале. Добар начин да је доживите јесте да кренете са западног краја, код Института у Igalu, на шеталишту Пет Даница, и пођете на исток с морем са десне стране, кроз Toplu и испод старог града до Шквера, настављајући све до Meljina ако ноге пристану — око седам равних километара од краја до краја, уз кафее и купалишта цијелим путем. Рано јутро и час пред залазак сунца најљепша су расположења промјенаде. Док ходате, сетите се на чијем имену ходате: Бојанић, Ђуровић, Косић, Томашевић, Попивода — пет зорњача из села изнад залива.
