Између Игала и старог града Херцег Новог лежи Топла, зелена стамбена четврт која споља једва одаје свој изузетан књижевни родослов. А ипак, на неколико стотина метара једна од друге, овдје стоје двије скромне грађевине које повезују два највећа имена јужнословенске књижевности: црквена школа у којој је Петар II Петровић Његош, црногорски владика и пјесник, стекао своје прво право образовање, и кућа — једина коју је икада саградио — у којој је нобеловац Иво Андрић провео године које је сматрао најсрећнијима у свом животу. Ниједан други крај на приморју не може се похвалити толиком количином књижевности по квадратном метру.
Школа крај двеју цркава
Срце старе Топле јесте порта опасана зидом у којој се налазе двије мале православне цркве: Свети Ђорђе, из 1688. године, и црква Вазнесења, подигнута 1713. и обновљена 1864. године. Око тих цркава израсла је једна од најстаријих школа на приморју — парохијске рачунске књиге показују да је школа овдје радила још прије 1788. године. Њено велико доба почело је 1813, када је јеромонах Јосиф Троповић, парох топаљски, обновио школу — згодном случајношћу, управо оне године када се у планинском селу Његуши родио њен најславнији будући ђак.
Како је настао Његош
Средином двадесетих година 19. вијека Петар I Петровић, владајући владика Црне Горе — касније канонизован као Свети Петар Цетињски — послао је свог младог синовца и изабраног насљедника, Рада Томова Петровића, с планина на школовање. Послије боравка у манастирима на Цетињу и у оближњој Савини, дјечак је провео око осамнаест мјесеци у Троповићевој школи у Топлој, гдје је стекао основе италијанског језика, математике, црквенословенског и црквеног појања. Био је, по свједочењу свог школског друга Петра Достинића, најбољи међу њима: „учио је боље од свих осталих ђака, а било их је преко двадесет”, а Троповић, коме се допадала дечакова бистрина, бирао га је за свог сталног пратиоца у парохијским пословима. Тај планински дјечак постао је Петар II Петровић Његош — владар Црне Горе и творац Горског вијенца (1847), епа који стоји на врхунцу јужнословенске поезије. Школе које је Његош касније сам основао на Цетињу и у Добрском Селу биле су, по свој прилици, обликоване по узору на малу школу у Топлој у којој је научио слова. Улица која пролази кроз четврт и данас носи његово име — и управо она даје адресу другој књижевној причи овог краја.
Кућа коју је саградио Андрић
Ivo Andrić добио је Нобелову награду за књижевност 1961. године за дијело — прије свега за На Дрини ћуприју — које га је учинило најславнијим писцем Југославије. Био је познат као човјек изнајмљених соба и хотелских писаћих столова, који никада није имао свој дом; а када је, у поодмаклим седамдесетим годинама, најзад одлучио да га сагради, изабрао је Топлу. Градња је почела 1962. у Његошевој улици, по пројекту београдског сликара и архитекте Војислава Ђокића, а дијелом је финансирана новцем од Нобелове награде. Избор је највећим дијелом био ствар љубави: Андрићева супруга, позоришна костимографкиња Милица Бабић, боловала је од артритиса, а блага клима, сунце и лијековито блато сусједног Игала обећавали су јој олакшање.
Од 1963. до 1968. брачни пар је живио овдје, а Андрић је касније говорио о тим годинама у Herceg Novom као о најсрећнијима у животу — јутарње шетње до мора, башта, неужурбани ритам залива. Све се нагло завршило: Milica је умрла 1968, а удовац Андрић није могао да поднесе кућу без ње. У њој практично више никада није живио. Кућа је потом деценијама тихо пропадала, док није обновљена и отворена за јавност у априлу 2021. године — у вријеме шездесетогодишњице његове Нобелове награде — као меморијални музеј са сталном поставком о пишчевом животу и његовим годинама у Herceg Novom. Остала је оно што је одувијек и била: једина кућа коју је Ivo Andrić икада саградио.
Четврт у којој вриједи застати
Topla се најбоље открива у лаганој шетњи. Двије цркве у порти опасаној зидом, плоча која обележава школу, пишчева кућа у Његошевој улици и уличице старих камених вила између њих могу се обићи за један неужурбани сат, а контраст који уоквирују дирљив је: бос планински дјечак који 1825. учи да чита, и најодликованији европски романописац који бира тих неколико истих улица за свој једини покушај да сагради дом.
Посјета
Topla се налази непосредно изнад шеталишта Пет Даница, отприлике на пола пута између Игала и старог града Herceg Novi — са обалне стазе, било која од уличица које се пењу ка унутрашњости доводи вас до Његошеве улице за пет минута хода. Порта са црквама Светог Ђорђа и Вазнесења улази се бесплатно када је отворена; музеј у Андрићевој кући наплаћује скромну улазницу и ради по сезонском радном времену, па се распитајте на лицу мјеста прије него што кренете нарочито због тога. Јутра су најбоља, док су уличице још хладовите — а онда се спустите назад на шеталиште и наставите ка старом граду на кафу, како је и сам Андрић волео да чини.
