Праисторијски период до античког периода – регион Боке, Херцег Нови, Црна Гора Да бисмо могли да ценимо уметничку културу Црне Горе, не можемо се ослањати само на неколико познатих споменика, већ треба да размотримо сва уметничка дела овог региона и околности у којима су настала и касније откривена, како бисмо заиста разумели причу овог места. Понекад је такође важно размотрити алегоријску документацију коју су преферирали стари Грци када говоримо о уметности овог малог региона. Црна Гора је мала држава, али ово место има „старе кости“ и један је од најстаријих региона познатих ранијим цивилизацијама. Ако се осврнемо на њену историју, врло је тешко дефинисати географију Црне Горе у различитим историјским периодима јер је овај мали регион био од интереса за многе империјалистичке силе кроз векове. Између многих ратова, Црну Гору су погађале и природне катастрофе. Као и у суседној Грчкој, земљотреси повремено уништавају многе објекте од историјског значаја, али ипак има много онога што вреди поменути. На пример, локалитет Мало Росе, који датира из 6. до 10. века, представља почетак хришћанства. Из цркве Светог Томе у селу Кути и цркве у селу Сушћепан сачувана је камена декоративна пластика, из 9. до 11. века, и олтарски камени преградни део – парапетна плоча. Већина црногорског земљишта састоји се од крашких формација, али је богата белим мермером, посебно у близини места античког Кома. Други римски муниципијум налази се овде, што је показало посвећеност и уметнички дух људи који су живели на овом простору, јер зрно црногорског мермера није фино и компактно и било је врло тешко радити са њим због његове тврдоће, далеко веће од пентелијског или караштог мермера, који су нешто мекши и приступачнији материјал. Кроз векове, Црна Гора је сматрана местом које нема материјалног и модерног богатства, неприступачним за путнике, са крутим тереном и врло сировом и нетакнутом дивљом лепотом. Њена једноставност потиче из античких времена и одржавала се кроз генерације и векове. Сведочанство томе је чисте форме неколиких предмета (које људи северних села још увек користе), као што је античка чаша са дршком и високим цилиндричним вратом од печене глине, украшена широким тракама и орнаментима, изложена у музеју. Ово ме је подсетило на бакин креденац пун врло старих предмета од печене глине. Међутим, овај посебан предмет пронађен у музеју датира из 2100–1900. године пре нове ере. Поред тога, две посуде које су откривене у региону имају мале честице метала, што нас већ уводи у следећи период – ране фазе античких времена. Предмети као што су мали оштри метални харпуни и сломљена копља виде се на прашњавим полицама овог малог музеја, и имају мали избледели натписе ћирилицом испод себе. Само писмо је античко, и иако се латинично писмо често користило у овом крају, школе подучавају ћирилицу као друго писмо да би охрабриле нове генерације да остану верне својим античким коренима. У Црној Гори, неолитска епоха, са све три фазе – доњом, средњом и горњом фазом – представљена је керамичким артефактима коришћеним у свакодневном животу. Међутим, има много више трагова енеолитске културе него неолитске, а ово чини процену стила и уметничких трендова тежом. Неки научници верују да су украси на енеолитским посудама представљали неку врсту праисторијског система знакова који служе да идентификују посебне расе, при чему је свака имала своју групу симбола. С друге стране, неки верују да ови украси чине део фигуративног и естетског језика. Једна од најважнијих чињеница је да се, без обзира на малу величину наше земље, не сме заборавити поменута огромна разноликост фолклорних традиција. Етнолошко проучавање плеса, ручног рада, декоративне уметности, ношње, накита, гравура, боја и дизајна на терракотним посудама и локалне народне уметности из готово сваког града објашњава велики талас миграција са северне обале Црног мора (индоевропске миграције), који је имао огроман утицај на ово подручје. Иако су научни докази многих миграција очигледни, научници нису у могућности да идентификују једну енеолитску „расу“ у Црној Гори. На основу различитих чињеница и доказа пронађених у региону, закључује се да је било неколико раса. То је разлог што историчари и даље називају црногорски енеолитски народ генеричким именом „Индоевропљани“. Имајући то у виду, молимо погледајте следеће предмете који су сведочанство првих трагова насељавања људских заједница: Једно од тих насеља откривено је у пећини Врањај, испод врха Радоштак близу Херцег Новог. Она датирају из неолитске епохе (5000–4000. године пре нове ере). Интензивније насељавање настало је у енеолиту (2000–1700. године пре нове ере), као и током бронзаног доба. Чаша из бронзаног доба са орнаментом потиче из пећине Врањај. Током бронзаног и гвозденог доба, сахрањивање испод тумула било је интензивно – Глоговик, Врањај и Девојачке греде. Године 1953. дом Мирка Комненића претворен је у Народни музеј Херцег Нови. То је лепа грађевина пројектована у касно-барокном стилу, изграђена крајем 18. века. Псеудо-барокна проширења и накнадно прикачени додаци променили су оригинални изглед музеја, чинећи да изгледа величанствено. Урезана / угравирана имена бајонетима руских војника, из 1807. године током рата са Наполеоном, украшавају аутентична врата на првом спрату. Касније је ова зграда добила званичан назив Завичајни музеј Херцег Нови. Делимичне обнове музеја вршене су 1979, 1994, 1996. и 2001. године. Испред Завичајног музеја налази се невероватна медитеранска и суптропска ботаничка башта, са више од сто одабраних биљака, које украшавају паркски простор од 1000 квадратних метара. Многе врло егзотичне и екстравагантне јединствене биљке нашле су свој простор овде у овој лепој башти. Многе врсте палми, агаве, кактуси, алоје и многе друге биљке расту у врло необичним облицима и бојама. Током сезоне цветања, цветови чине амбијент још лепшим. Овде можемо наћи различите врсте пузавица као што су питоспоруми, затим приморски бор, мимоза, камелије, магнолије и ароматичне и лековите медитеранске биљке. Мирко Комненић је поклонио свој дом као задужбину граду Херцег Новом. У својој опоруци желео је да се ова зграда користи у виду градског музеја. Мирко Комненић је био активан током Балканских ратова, радио је на пропаганди и обавештајним пословима против Аустроугарске. Такође је био затвореник тврђаве Мамула током Првог светског рата. Изабран је за посланика Боке Которске у Народној скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1923. и 1925. године. Такође је обављао функцију председника општине Херцег Нови 1930. године. Постао је министар социјалне политике и народног здравља 1935. године. Одликован је многим медаљама. Ово су нека од њих: Белог орла са мачевима, Светог Саве првог и трећег степена; руски: Светог Владимира 4. класе, Светог Станислава 5. класе, Свете Ане 2. степена; са француском легијом части и чехословачким официрским крстом револуционара. Друга занимљива чињеница која показује колико је одличан овај човек заиста био јесте његова жеља да сва његова зарада и приходи буду донирани локалном сиротишту како би помогли сирочади Херцег Новог, без обзира на њихову веру или етничко порекло. Овај музеј садржи историјску, археолошку, етнолошку и иконографску уметничку колекцију.