Да би се ценила црногорска уметничка култура, није могуће позивати се само на неколико добро познатих споменика, већ би требало разматрати сва уметничка дела овог региона и околности у којима су произведена и касније откривена, да би се заиста ценила прича овог места. Понекад је такође важно разматрати алегоријску документацију коју су волели древни Грци када говоримо о уметности овог малог региона. Црна Гора је мала земља, али место има „старе кости" и јесте једна од најстаријих регија познатих раним цивилизацијама. Ако неко размишља о њеној историји, веома је тешко одредити географију Црне Горе у различитим историјским периодима јер је овај врло мали регион привлачио пажњу многих империјалистичких сила кроз века. Кроз многе ратове, Црна Гора је била погођена природним катастрофама. Као у суседној Grčkoj, землотреси су периодично рушили многе изведене објекте историјског значаја, али и даље има многих вредних поменуја. На пример, локалитет Мало Роже који датира из 6. до 10. века представља почетак хришћанства. Од цркве св. Томе у селу Кути и цркве у селу Сусцепан очувана су камена декоративна пластика, од 9. до 11. века, и олтарна камена преграда – парапетна плоча. Већи део Црне Горе чини карстне формације, али је такође богата белим мермером, нарочито близу места древне Доклеје. Римски муниципијум се показује овде, што је показало посвећеност и уметнички дух људи који су живели овде, пошто зрно црногорског мермера није финo и компактно и веома је било тешко радити са њим због његове твёрдоће, далеко већe од оне пентелијског или Карарског мермера који су нешто мекши и приступачнији материјал. Вековима, Црна Гора је сматрана местом коме недостају материјална и модерна богатства, недостижна за путнике, са крутом теренoм и врло сировом и неухођеном дивљом лепoтoм. Њена једноставност потиче из древних времена и била је одржана кроз генерације и столећа. Сведочанство томе су чисти облици неколико дела (која људи северних села и даље користе) као што су антички пехар са рукохватом и висок цилиндрични врат печене глине, украшена широким тракама и оријентацијoм, приказана у музeју. Ово ме је подсетило на мојину бабину шафу пуну врло старих печених земљаних посуђа. Међутим, ово посебно дело уметности пронађено у музеју датира из 2100-1900 п.н.е. Поред тога, две чаше откривене у региону имају малих честица метала, што нас већ уводи у следећи период – раних фаза древних времена. Објекти као што су мали метални оштри харпуни и сломљена копља видљиви су на прашњавим полицама овог малог музeја, и имају мале избледеле ћиричне написе испод њих. Абецеда је древна, и иако се латинског алфабета обично користи у овом региону, многе школе подучавају ћирилицу као други алфабет да подстичу нове генерације да остану верне његовим древним коренима. У Црној Гори, неолитско добе, са свима три фазе као што су доња, средња и горња фаза, представљена је керамичким артефактима који се користе у свакодневном животу. Међутим, има много више трагова енеолитских култура него неолитских, и то отежава процену стила и уметничких трендова. Неки научњаци верују да украс на енеолитским чашама представља неку врсту предисторијског система знакова који служи да идентификује одређене расе, од којих свака има своју групу симбола. С друге стране, неки верују да украс чине фигурални и естетски језик. Једна од најважнијих чињеница је та да упркос малој величини наше земље, човек не смеје заборавити на огромну разноврсност фолклорних традиција. Етнолошка студија плеса, вишења, декоративне уметности, костима, накита, гравирања, боја дизајна на терракота чашама и локалне уметности скоро сваког града, објашњава велики талас миграције са северне обале Црног мора (индоевропске миграције) која је имала огроман утицај на ово подручје. Иако су научни докази многих миграција очигледни, научњаци нису у могућности да идентификују једну енеолитску „расу" у Црној Гори. На основу разних чињеница и доказа пронађених у региону, видно је да је било неколико раса. Због тога историчари и даље називају črногорски енеолитски народ генеричким именом „Индоевропци". Са тим на уму, молим те да прегледаш следећа дела уметности која су сведочанство првих трагова становања људских заједница: Једна од оних станова откривена је у пећини Враньај, под врхом Радостак близу Херцег-Новог. Датирају из неолитског периода (5000-4000 п.н.е.). Интензивније становање почиње у енеолиту (2000–1700 п.н.е.) и такође за време добе бронзе. Пехар добе бронзе са украсом из пећине Враньај. За време добе гвожђа, укопавање под тумулусима је било интензивно – Глоговик, Враньај и Девојачке Греде. 1953. године, дом Мирка Комненића претворен је у Национални музеј Херцег-Новог. То је прелепа структура пројектована у касно-барокном стилу, и грађена је у касном 18. веку. Псеудо-барокна проширења и прилепљени додаци променили су оригиналан изглед музeја, чинећи га импозантним. Једна од оних станова откривена је у пећини Враньај, под врхом Радостак близу Херцег-Новог. Датирају из неолитског периода (5000-4000 п.н.е.). Интензивније становање почиње у енеолиту (2000–1700 п.н.е.) и такође за време добе бронзе. Пехар добе бронзе са украсом из пећине Враньај. За време добе гвожђа, укопавање под тумулусима је било интензивно – Глоговик, Враньај и Девојачке Греде. 1953. године, дом Мирка Комненића претворен је у Национални музеј Херцег-Новог. То је прелепа структура пројектована у касно-барокном стилу, и грађена је у касном 18. веку. Псеудо-барокна проширења и прилепљени додаци променили су оригиналан изглед музeја, чинећи га импозантним. Једна од оних станова откривена је у пећини Враньај, под врхом Радостак близу Херцег-Новог. Датирају из неолитског периода (5000-4000 п.н.е.). Интензивније становање почиње у енеолиту (2000–1700 п.н.е.) и такође за време добе бронзе. Пехар добе бронзе са украсом из пећине Враньај. За време добе гвожђа, укопавање под тумулусима је било интензивно – Глоговик, Враньај и Девојачке Греде. 1953. године, дом Мирка Комненића претворен је у Национални музеј Херцег-Новог. То је прелепа структура пројектована у касно-барокном стилу, и грађена је у касном 18. веку. Псеудо-барокна проширења и прилепљени додаци променили су оригиналан изглед музeја, чинећи га импозантним. Урезана и гравирана имена са бајонетима руских војника, датирајућа 1807. године за време рата са Наполеоном, украшавају аутентична врата на приземљу. Касније, ова зграда добила је званични назив Регионалног музеја Херцег-Новог. Делимична рестаурирања музeја десила су се 1979., 1994., 1996. и 2001. Испред Регионалног музеја постоји невероватна средоземна и суптропска ботаничка башта, са више од сто избраних биљака, које украшавају простор парка од 1000 квадратних метара. Многе веома егзотичне и раскошно јединствене биљке нашле су своје место овде у овој лепој бащи. Многе врсте палми, агаве, кактусе, алое и многе други биљке расту у врло необичним облицима и бојама. За време сезоне цветања, цветови унапређују атмосферу. Овде можемо наћи разне врсте пузајућих биљака као Питоспоруме, такође приморске боре, мимозе, камелије, магнолије и мирисаве и лечебне средоземне траве. Мирко Комненић је донирао своју кућу као фондацију граду Херцег-Новом. У његовој животној вољи и завештању, желео је да ова зграда буде коришћена као музеј града. Мирко Комненовић је активно радио за време балканских ратова, радио је на пропаганди и обавештајним службама против Аустро-Угарске. Такође, био је затвореник Мамулине куле за време Првог светског рата. Изабран је за амбасадора Боке Которске у Националном парламенту Монархије Срба, Хрвата и Словенаца 1923. и 1925. Такође је водио позицију председника заједнице Херцег-Новог 1930. Постао је министар социјалне политике и националног здравља 1935. Почаствован је са многим медаљама. Ова су једна од многих: Белa орла са мачевима, св. Саве првог и трећег степена; Руског: св. Владимира 4. класе, св. Станислава 5. класе, св. Ане 2. степена; са француске Легионе части и чехословачког официра револуционара крста. Друга занимљива чињеница која демонстрира колико је велик овај човек заиста био је његова жеља да сво његово примање и приходи буду донирани локалном дому за сироче да помогну сиротама Херцег-Новог, без обзира на њихову веру или етничко порекло. Овај музеј садржи историјску, археолошку, етнолошку и икона колекцију уметности.