Већина скривених плажа не крије ништа осим себе саме. Drobni Pijesak — „ситан песак" — крије парламент. Ова мала златна увала између Sveti Stefan и Reževići, ограђена литицама и маслињацима у терасама, невидљива са пута изнад, била је вековима сабориште Paštrovića: место где је дванаест приморских братстава силазило на море да доноси законе, измирује крвне освете и бира људе који ће им судити. То је отприлике 240 метара бело-златног песка и шљунка, извор питке воде, два летња ресторана — и једна од најстаријих политичких позорница у Montenegru.
Племе које је само собом владало
Paštrovići су држали обалу од Budve према Спичу, заједница од дванаест братстава први пут забележена средином четрнаестог века. Њихов пресудни чин догодио се 4. априла 1423., када су њихови старешине склопиле споразум са Републиком Венецијом: братства су прихватила млетачку врховну власт, а Венеција им је заузврат потврдила самоуправу — сопствени закон, сопствени суд, сопствену скупштину, ослобођење од редовних пореза и право да им суде њихови сопствени људи. Био је то један од најповољнијих аранжмана које је нека мала заједница извукла од Серенисиме, а Paštrovići су различите верзије те аутономије одржавали у животу под Венецијом, па потом и под Аустријом — отприлике четири века племенске самоуправе вођене, највећим делом, на плажи.
Банкада на песку
Њихово управно тело била је Банкада — од италијанског banca, клупа — скупштина и суд у једном, чији су чланови седели на каменим клупама да саслушају спорове и одлучују о пословима заједнице. Сведочанства о њеном тачном саставу се разликују, али извори описују клупу судија (суђа) и војвода из дванаест братстава, тако да је свако братство седело у сопственој влади. Банкада се састајала на неколико освештаних места — међу њима на капији Sveti Stefana и у манастиру Praskvica — али њено велико седиште под ведрим небом, од петнаестог до деветнаестог века, био је Drobni Pijesak.
Најсвечанији скуп одржавао се сваке године на Видовдан, 28. јуна — најснажније набијен датум у српском календару — када су се Paštrovići у пуном саставу окупљали на овом песку да бирају и потврђују своје судије и војводе и да одлучују о најтежим питањима те године. Замислите то на плажи какву данас видите: чамце извучене дуж линије мора, братства окупљена по породицама под литицама, клупу старешина на челу песка и читав суверенитет једне мале поморске нације како се обавља између маслињака и мора. Традиција није сасвим замрла: последњих година Банкада је симболично обновљена, па се потомци Paštrovića поново окупљају на Drobnom Pijesku да јој одају почаст.
Сама увала
И без историје, силазак би се исплатио. Увала је окренута југозападу, ка отвореном мору, а њена вода је мирна, провидна градација сафира над бледим песком — „ситан здробљени песак" из имена. Маслињаци и макија држе падине; литице заустављају и ветар и буку; а извор питке воде избија на самој плажи, што је један од разлога зашто је баш ова увала могла да угости целодневне саборе читавог племена. Садржаји су скромни и сезонски — боемски бич бар и конoба, лежаљке и сунцобрани за изнајмљивање лети, једноставни тушеви и кабине за пресвлачење, и ништа довољно трајно да разбије чаролију. Пошто су литице близу, сунце релативно рано увече напушта песак; накнада за то је да су јутра овде беспрекорна.
Како сићи до ње
Drobni Pijesak себе чува географијом. Са јадранске магистрале између Sveti Stefana и Petrovca, обележено раскршће код Reževića спушта се у стрм, вијугав пут који серпентинама силази око 150 висинских метара до обале — низбрдо се хода лагодно, а назад у августу поштено ознојено. Пешаци на приморској рути доживљавају је као дивљи наставак иза уређених залива: од Sveti Stefan етапе шетње Седам залива рута иде југоисточно, поред видиковаца ка острву, банкином магистрале и старим стазама према Reževićima, а онда низ пут до песка. Ходочасници то могу спојити са манастиром Reževići одмах ту изнад — манастир горе, плажа-парламент доле, врло paštrovićki спој.
Посета. Пешке од Sveti Stefana рачунајте на око сат и петнаест минута: пратите приморску руту југоисточно до обележеног раскршћа за Reževići/Drobni Pijesak, па се спустите путем до плаже; силазак траје петнаест минута, а успон назад отприлике двоструко више. Плажа је бесплатна, лежаљке се у сезони плаћају, а мали паркинзи уз обалу (неколико евра дневно) пуне се рано — пре 10 часова у јулу и августу. Дођите ујутру, због пуног сунца и најмирније воде, пијте са извора са којег су пили и сабори, и укажите повратном успону поштовање које заслужује.
