Већина скривених плажа не крије ништа осим себе саме. Дробни Пијесак — „ситан песак" — крије скупштину. Ова мала златна увала између Светог Стефана и Режевића, ограђена литицама и маслињацима у терасама, невидљива са пута изнад, била је вековима сабориште Паштровића: место где су дванаест племена приморја силазила на море да доносе законе, измирују завађене и бирају људе који ће им судити. Реч је о отприлике 240 метара бело-златног песка и шљунка, извору питке воде, два летња ресторана — и једној од најстаријих политичких позорница у Црној Гори.
Племе које је само собом управљало
Паштровићи су држали приморје од Будве према Спичу, заједница од дванаест братстава први пут забележена средином четрнаестог века. Њихов пресудни чин догодио се 4. априла 1423., када су њихови старешине склопиле споразум с Млетачком републиком: племена су прихватила млетачку врховну власт, а Венеција им је заузврат потврдила самоуправу — сопствени закон, сопствени суд, сопствену скупштину, ослобођење од редовних пореза и право да им суде њихови сопствени људи. Био је то један од најповољнијих аранжмана које је нека мала заједница извукла од Серенисиме, а Паштровићи су одржавали облике те аутономије у животу под Венецијом, а затим и под Аустријом — отприлике четири века племенске самоуправе вођене, добрим делом, на плажи.
Банкада на песку
Њихово управно тело била је Банкада — од италијанског banca, клупа — скупштина-суд чији су чланови седели на каменим клупама да саслушају предмете и одлучују о пословима заједнице. Сведочанства о њеном тачном саставу се разликују, али извори описују клупу судија (суђа) и војвода изабраних из дванаест братстава, тако да је свако племе седело у сопственој влади. Банкада се састајала на неколико озваничених места — међу њима на капији Светог Стефана и у манастиру Прасквица — али њено велико седиште под ведрим небом, од петнаестог до деветнаестог века, био је Дробни Пијесак.
Најсвечанији збор одржавао се сваке године на Видовдан, 28. јуна — најнабијенији датум у српском календару — када су се Паштровићи у пуном саставу окупљали на овом песку да бирају и потврђују своје судије и војводе и да одлучују о најтежим питањима те године. Замислите то на плажи какву данас видите: чамце извучене дуж линије воде, братства окупљена по породицама под литицама, клупу старешина на челу песка, и читав суверенитет једне мале поморске нације који се обавља између маслињака и мора. Традиција није сасвим замрла: последњих година Банкада је симболично обновљена, па се потомци Паштровића поново окупљају на Дробном Пијеску да јој одају пошту.
Сама увала
И без историје, силазак би се исплатио. Увала је окренута југозападно ка отвореном мору, а вода јој је мирна, провидна градација сафира над бледим песком — „ситан здробљени песак" из имена. Маслињаци и макија држе падине; литице заклањају и ветар и буку; а извор питке слатке воде избија на самој плажи, што је један од разлога зашто је баш ова увала могла да угости целодневне саборе читавог племена. Садржаји су скромни и сезонски — боемски плажни бар и конoба, лежаљке и сунцобрани за изнајмљивање лети, једноставни тушеви и кабине за пресвлачење, и ништа довољно трајно да разбије чаролију. Пошто су литице близу, сунце релативно рано увече напусти песак; накнада за то је да су јутра овде беспрекорна.
Како сићи до ње
Дробни Пијесак се чува географијом. Са јадранске магистрале између Светог Стефана и Петровца, означено раскршће код Режевића спушта се у стрм, вијугав пут који серпентинама силази око 150 висинских метара до обале — удобно пешачки надоле, али поштено зној при повратку узбрдо у августу. Пешаци на приморској рути третирају га као дивљи продужетак иза уређених залива: од етапе Светог Стефана на шетњи Седам залива траса иде југоисточно поред видиковаца на острво, па уз банкину магистрале и старим стазама према Режевићима, а затим низ пут до песка. Ходочасници то могу да споје с манастиром Режевићи одмах ту у близини — манастир изнад, плажа-скупштина испод, врло паштровски спој.
Посета. Пешке од Светог Стефана рачунајте на око сат и петнаест минута: пратите приморску руту југоисточно до означеног раскршћа за Режевиће/Дробни Пијесак, па сиђите путем до плаже; силазак траје петнаест минута, а успон назад отприлике двоструко више. Плажа је бесплатна, уз лежаљке које се плаћају у сезони и мала паркиралишта уз обалу (неколико евра дневно) која се рано пуне — пре 10 часова у јулу и августу. Дођите ујутру због пуног сунца и најмирније воде, напијте се воде са извора са ког су се напајали и сабори, и укажите повратном успону поштовање које заслужује.
