Маријана Вукчевић Дуга традиција и бујна историја модерне престонице и данашњег водећег пословног центра у регији У сталном кретању кроз простор и време, заборављамо да се зауставимо и послушамо шта нам причају градови у којима живимо, кроз које стално пролазимо, или они које тек планирамо да посетимо. Подгорица, престоница и највећи град Црне Горе, један је од градова који има заиста импозантну историју и чији је пролазак кроз време оставио трага на инфраструктури, начину живота и структури становништва. Кроз ту дугу и бујну прошлост, Подгорица је преживела многе катаклизме, што потврђује њених пет имена.

Подгорица некада - поглед у недавну и далеку прошлост града Најстарији остаци материјалне културе говоре нам да је подручје данашње Подгорице и њене непосредне околине било насељено још у време Каменог доба. Пре две хиљаде година, илирски и римски град Бирзиминијум налазио се на ушћу Рибнице у Морачу. У илирском периоду, ово подручје је било настањено са два племена, Лабеатима и Доклеатима, који су најнепосредније утицали на стварање локалних насеља. Лабеати су насељавали подручје од Скадра до данашње Подгорице. Имали су своју тврђаву Метеон (Медун) и развијену организацију живота, посебно војну. Доклеати су били насељени у долини реке Зете и, захваљујући плодној равници и повољној географској и саобраћајној позицији, имали су брз економски успон. Њихово највеће насеље била је Дукља. Дукљу је први пут поменуо Птоломеј у 2. веку пре нове ере и налази се око три километра северозападно од данашњег центра Подгорице, на месту где Зета улази у Морачу. Током римског времена, Дукља је постала центар покрајине Превалис и доживела даљи успон као економски, политички и верски центар. Према неким подацима, у то време је имала 8-10 хиљада становника. По њој је шире подручје било називано Дукља, а тек након једанаестог века се устаљено име Зета.

У петом веку, у време почетка слома Римског царства, стигла су прва словенска и аварска племена у ове регије. Интерес Словена да створе своју државу и интереси Византије били су у сукобу, тако да је било сталних битака током којих је и Дукља била уништена. То се вероватно десило 602. године, јер од тада више нема помена о њој као о живом граду. У једанаестом веку, значајније ново насеље, Рибница, створено је на месту бивше Алате. Рибница је касније добила име Подгорица, и чини се да су оба имена коришћена упоредо до петнаестог века. Име Подгорица први пут је поменуто 1326. године у документу из Котора, и долази од имена брда Горица у северном делу града. У средњем веку, Подгорица је била важан трговински, верски и културни центар. Смештена у плодној равници, била је важно чвориште трговачких путања.

Падом под Турке 1484. године, много се променила. У њој су Турци градили тврђаве, градске зидине, куле и куће, дајући јој изглед војног оријенталног града. А 1878. године, Подгорица је припојена Књажевини Црној Гори одлуком Берлинског конгреса. У то време, било је око 1.500 кућа у Подгорици, са више од 8.000 људи - православне, римокатоличке и исламске вере. Током Првог светског рата, Подгорица је била окупирана од стране аустријских трупа, и ослобођена је 1918. године. У периоду између два светска рата, имала је око 13.000 становника. У Другом светском рату, бомбардована је више од седамдесет пута и била је потпуно уништена, а 4.100 становника је погинуло. Ослобођена је 19. децембра 1944. године.

Под именом Титоград, започела је свој нови живот 13. јула 1946. године и постала је престоница тадашње Републике Црне Горе. Након ослобођења, започела је реконструкција ратом разореног града. Од тада почиње динамичан развој Подгорице, са којим се број становника брзо повећавао. Титов некадашњи град са типичним социјалистичким стамбеним блоковима, једноличним парковима и улицама које међусобно личе једна на другу, са урбанистичким планом који је предвидео шездесет хиљада становника након рата, данас има три пута више и инфраструктуру којом се чак ни већи европски центри не могу похвалити. Подгорица данас Стара дама се с поносом налази у плодним равницама (Бјелопавлићкој и Зетској), окружена брежуљцима (Врањска гора 85 м, Љубовић 101 м, Горица 130 м, Дајбабска гора 172 м, Мало брдо 205 м, Хум 276 м, Врањина 303 м...) пресечена токовима чак пет река: Зете, Ситнице, Рибнице и Цијевне, које се уливају у Морачу и Скадарско језеро. Скадарско језеро, близина мора, надморска висина, рељеф и географска ширина створили су субмедитеранску климу са благим зимама и врло топлим летима. Подгорица се налази на надморској висини од 44 метра изнад мора, само око сто километара од познатих приморских летовалишта и атрактивних центара зимског туризма. Изградњом тунела Созина, до Јадранског мора можете доћи за само пола сата вожње. Гради се таквом брзином да се готово сваког дана полажу темељи нових зграда - културних, научних и образовних институција, модерних путања (посебно мостова), пословних центара, шеталишта, школа, болница, споменика, угоститељских и спортских објеката. Може се с разлогом рећи да је данас Подгорица неоспорни административни, културни, финансијски, трговински, саобраћајни и услужни центар земље.

Пословна Мека, универзитетски центар, културна престоница, град младости и будућности. Један од данашњих симбола Подгорице је највећи мост на Морачи, Миленијум, који доминира панорамом града. Заједно са чувеном ракијом од грожђа и још чувенијим винима (из највеће виноградске плантаже у Европи - АД), импозантним културним споменицима (којих има веома мало због масивног уништавања града у Другом светском рату), заједно са чувеним старим подгоричким хумором, боемима, песмама и „лепим женама“, Подгорица заиста има шта да понуди будућем путнику. И то није све. Са обнављањем државности, Црна Гора и Подгорица као центар научних, културних, економских и политичких институција тек започињу свој мегаломански живот и развој. Стране инвестиције од неколико стотина милиона евра током 2006. године и најава нових и већих гаранција јесу за још бржи развој града. Нове амбасаде, репрезентативне канцеларије светски најчувенијих корпорација, међународне и домаће културне манифестације привлаче локалну пословну и културну елиту, и Подгорица има све предиспозиције да постане модеран европски град у коме нас прошлост подсећа, а будућност нас обавезује да сачувамо, побољшамо и створимо погодно окружење за времена која долазе.