Просто је невјероватно какве љепоте крије плавски и гусињски крај. На срећу или на несрећу, ти предјели су још увијек туристички неискоришћени, а Хридско језеро је најјаснији примјер за то: мало глацијално језеро високо у Проклетијама, окружено смрчом и стијеном, до којег се стиже само пјешке, а непознато већини људи који проведу двије недјеље на црногорском приморју свега неколико сати вожње одатле. Наша жеља је да кроз ове фотографије што више људи упознамо са потенцијалом овог краја.
Језеро на врху шуме
Хридско језеро лежи на скоро 1.970 метара у масиву Богићевица, источном краку Проклетија, планинског вијенца који се на енглеском зове Accursed Mountains. Налази се унутар Националног парка Проклетије, проглашеног 2009. године и најмлађег међу црногорским националним парковима. Као и језера на Дурмитору, глацијалног је поријекла, издубљено у стијени током посљедњег леденог доба, а данас га хране отопљени снијег и извори. Није велико и није дубоко, али је смјештено тачно тамо гдје планинско језеро и треба да буде: на мјесту гдје се завршава посљедња смрчева шума, а почињу отворени пашњаци и сипари.
Вода је хладна током цијеле године, а боја се мијења с свјетлом и годишњим добом, од скоро црне под дрвећем до бледозелене када је сунце високо. Чобани и данас лети изгоне стада на оближње катуне, па су ливаде око језера неколико недјеља испасане и живе, прије него што се у септембру поново испразне.
Језеро вила
У народу језеро носи и друго име — језеро вила. Приче везане за њега уобичајене су планинске приче, о води коју не треба узнемиравати и о бићима која живе око ње, и оне су одржале у животу одређено поштовање према овом мјесту. Шта год мислили о њима, оне су дио разлога зашто је обала остала оволико чиста.
Успон до Хрида
До језера нема пута и у томе је ствар. Планинари обично крећу из села изнад Плава, са стране Војног Села и Бабиног Поља, и пењу се кроз букову, па затим смрчеву шуму на пашњаке Богићевице, одакле обележена стаза наставља до језера. За добро припремљеног пјешака то је дуго пола дана успона, уз озбиљну висинску разлику, а терен је крашки: мало воде на површини, никаквог заклона изнад границе шуме и облаци који могу брзо да се спусте. Груби путеви којима се служе чобани стижу до високих пашњака и скраћују ход свакоме ко има одговарајуће возило, али то није вожња за породични излет.
Хрид се појављује и на неким итинерерима прекограничне стазе Peaks of the Balkans, дугог круга који повезује планине Црне Горе, Албаније и Косова. Језеро лежи високо у Богићевици, близу мјеста гдје се састају три границе, па се исплати понијети пасош и провјерити важећа правила о дозволама и преласку за сваку руту која напушта црногорско тло.
Шири плавски и гусињски крај
Хрид је само једна ставка на дугом списку. Плавско језеро, у подножју града, највеће је глацијално језеро у Црној Гори и у оштрим зимама се залеђује. Изнад Гусиња Али-пашини извори избијају одједном из равне зелене ливаде и толико су хладни да вам за неколико секунди обамре рука. Водопад Грља пада поред пута у долину Гребаје, гдје се Каранфили дижу у скоро вјертикалним стијенама које привлаче пењаче из цијелог региона. Преко гребена, долина Ропојана води ка Злој Колати, која са 2.534 метра представља највишу тачку Црне Горе.
И сами градови заслужују вријеме. Плав чува неколико старих кула, утврђених кућа-кула од камена и дрвета какве су типичне за овај крај, а Реџепагића кула је међу најбоље очуваним на цијелом Балкану. Храна је планинска, а гостопримство непосредно и издашно.
Практични савјети
- Сезона: од јула до средине септембра је сигуран период. Снијег се дуго задржава на сјеверним падинама, а високи пашњаци могу поново бити под њим већ у октобру.
- Прилаз: Плав је око 130 километара од Подгорице преко Колашина и Андријевице, планинска вожња од око три сата.
- Опрема: ваљане ципеле, слојеви одјеће за вјетар и кишу и сва вода која ће вам требати. Нема продавнице, нема сигнала на који бисте могли да се ослоните, нити заклона на језеру.
- Водичи: локални водичи у Плаву и Гусињу познају прилазе и вријеме, и разуман су избор за прву посјету.
Сигурни смо да ће у блиској будућности доћи до праве валоризације плавског и гусињског краја. Оволика количина привлачних локација и природних љепота врло се ријетко може наћи на једном мјесту. Дугујемо велику захвалност нашем драгом пријатељу Сеаду Јасавићу.
Гордан Стојовић
www.montenegro.com
