Просто је невероватно какве лепоте крије плавски и гусињски крај. На срећу или на несрећу, ти предели су још увек туристички неискоришћени, а Хридско језеро је најјаснији пример за то: мало глацијално језеро високо у Проклетијама, окружено смрчом и стеном, до којег се стиже само пешке, а непознато већини људи који проведу две недеље на црногорском приморју свега неколико сати вожње одатле. Наша жеља је да кроз ове фотографије што више људи упознамо са потенцијалом овог краја.
Језеро на врху шуме
Хридско језеро лежи на скоро 1.970 метара у масиву Богићевица, источном краку Проклетија, планинског венца који се на енглеском зове Accursed Mountains. Налази се унутар Националног парка Проклетије, проглашеног 2009. године и најмлађег међу црногорским националним парковима. Као и језера на Дурмитору, глацијалног је порекла, издубљено у стени током последњег леденог доба, а данас га хране отопљени снег и извори. Није велико и није дубоко, али је смештено тачно тамо где планинско језеро и треба да буде: на месту где се завршава последња смрчева шума, а почињу отворени пашњаци и сипари.
Вода је хладна током целе године, а боја се мења с светлом и годишњим добом, од скоро црне под дрвећем до бледозелене када је сунце високо. Чобани и данас лети изгоне стада на оближње катуне, па су ливаде око језера неколико недеља испасане и живе, пре него што се у септембру поново испразне.
Језеро вила
У народу језеро носи и друго име — језеро вила. Приче везане за њега уобичајене су планинске приче, о води коју не треба узнемиравати и о бићима која живе око ње, и оне су одржале у животу одређено поштовање према овом месту. Шта год мислили о њима, оне су део разлога зашто је обала остала оволико чиста.
Успон до Хрида
До језера нема пута и у томе је ствар. Планинари обично крећу из села изнад Плава, са стране Војног Села и Бабиног Поља, и пењу се кроз букову, па затим смрчеву шуму на пашњаке Богићевице, одакле обележена стаза наставља до језера. За добро припремљеног пешака то је дуго пола дана успона, уз озбиљну висинску разлику, а терен је крашки: мало воде на површини, никаквог заклона изнад границе шуме и облаци који могу брзо да се спусте. Груби путеви којима се служе чобани стижу до високих пашњака и скраћују ход свакоме ко има одговарајуће возило, али то није вожња за породични излет.
Хрид се појављује и на неким итинерерима прекограничне стазе Peaks of the Balkans, дугог круга који повезује планине Црне Горе, Албаније и Косова. Језеро лежи високо у Богићевици, близу места где се састају три границе, па се исплати понети пасош и проверити важећа правила о дозволама и преласку за сваку руту која напушта црногорско тло.
Шири плавски и гусињски крај
Хрид је само једна ставка на дугом списку. Плавско језеро, у подножју града, највеће је глацијално језеро у Црној Гори и у оштрим зимама се залеђује. Изнад Гусиња Али-пашини извори избијају одједном из равне зелене ливаде и толико су хладни да вам за неколико секунди обамре рука. Водопад Грља пада поред пута у долину Гребаје, где се Каранфили дижу у скоро вертикалним стенама које привлаче пењаче из целог региона. Преко гребена, долина Ропојана води ка Злој Колати, која са 2.534 метра представља највишу тачку Црне Горе.
И сами градови заслужују време. Плав чува неколико старих кула, утврђених кућа-кула од камена и дрвета какве су типичне за овај крај, а Реџепагића кула је међу најбоље очуваним на целом Балкану. Храна је планинска, а гостопримство непосредно и издашно.
Практични савети
- Сезона: од јула до средине септембра је сигуран период. Снег се дуго задржава на северним падинама, а високи пашњаци могу поново бити под њим већ у октобру.
- Прилаз: Плав је око 130 километара од Подгорице преко Колашина и Андријевице, планинска вожња од око три сата.
- Опрема: ваљане ципеле, слојеви одеће за ветар и кишу и сва вода која ће вам требати. Нема продавнице, нема сигнала на који бисте могли да се ослоните, нити заклона на језеру.
- Водичи: локални водичи у Плаву и Гусињу познају прилазе и време, и разуман су избор за прву посету.
Сигурни смо да ће у блиској будућности доћи до праве валоризације плавског и гусињског краја. Оволика количина привлачних локација и природних лепота врло се ретко може наћи на једном месту. Дугујемо велику захвалност нашем драгом пријатељу Сеаду Јасавићу.
Гордан Стојовић
www.montenegro.com
