Цетиње

Општина Цетиње налази се у југозападном делу Црне Горе између романтичне Боке Которске на западу, Будванске ривијере познате по својим пешчаним плажама на југу, басена прелепог Скадарског језера и

Општина Цетиње налази се у југозападном делу Црне Горе између романтичне Боке Которске на западу, Будванске ривијере познате по својим пешчаним плажама на југу, сликовитог басена Скадарског језера и плодног Зетско-белопавлићког поља на истоку и поља Никшића и Белих Рудина на северу. Површина општине износи 910 km2, што чини 6,6% територије Црне Горе. Граничи се са седам општина (Котор, Тиват, Будва, Бар, Подгорица, Даниловград, Никшић). Главни путни правци оријентисани су у три смера: према Титограду (46 km), Котору (45 km и Будви 33 km) и четврти кроз Катунску површ према Грахову и Никшићу.

Најближи аеродроми за Цетиње налазе се у Голубовцима код Подгорице (58 km), Тивту (57 km) и Ћилипима код Дубровника (115 km). Аеродром Подгорице се највише користи.

Са геоморфолошке тачке гледишта, површину општине карактерише развој углавном крашког рељефа. Поред доминантних крашких облика, постоје и глацијални, речни и језерски елементи рељефа. Територија општине може се поделити на три карактеристичне просторне целине, и то: Катунску крашку површ, масив Ловћена и западни обод Скадарског басена.

Геоморфолошки, Катунска област није једноставна. Има изглед високо таласастог окршеног платоа чија је просечна надморска висина 700-1000 m, из ког се дижу кречњачки брежуљци и гребени, као и читави високи планински масиви. Оставља утисак скамењеног узбурканог мора чије депресије личе на таласне токове, а узвишења на гребене таласа. Због тога се популарно назива „каменито море”. Површ Катуна заправо је обликована свим површинским облицима крашког рељефа, хаотично распоређеним (јаружине, пукотине, увале, крашка поља), и богата је и подземним крашким појавама (понорима и пећинама). Најпознатија пећина је Дубоки До (340 m) у Његушком пољу, а Липска и Цетињска (Манастирска) пећина код Цетиња и Ободска код Реке Црнојевића истичу се међу неколиким пећинама, из које река истог имена избија снажним извором.

Најпознатија пећина је Дубоки До (340 m) у Његушком пољу, а Липска и Цетињска (Манастирска) пећина код Цетиња и Ободска код Реке Црнојевића истичу се међу неколиким пећинама, из које река истог имена избија снажним извором. Од мноштва површинских разноврсних, дубоких и специфичних крашких облика, најважније је Цетињско поље, иако је његова равница релативно мала — свега 4,5 km2. Оно је омогућило и предодредило настанак и развој Цетиња као градског насеља. Површ масива Ловћена обухвата западни део територије општине. Ловћен се стрмо спушта, у готово вертикалним одсецима, према мору (Бококоторско-будванском приморју), а на североистоку и истоку постепено прелази у Катунску површ и Цетињско поље. Између највиших врхова Ловћена (Штировник 1679 m, Језерски врх 1166 m, Бабљак 1631 m) налазе се дубоке крашке депресије — увале, најдубље у читавом подручју (Кук, Бизаљевац, Вучи До, Велики и Мали Бостур), од којих неке досежу дубину и до 200 m. Друге, пак, постају знатно плиће, као што су Иванова Корита и Долови — најпространије увале у централном делу планине. Иванова Корита (1200 m) имају највећи економски и туристички значај, као и Језерски врх, где се налази маузолеј Његоша.

Део Скадарског басена који припада општини Цетиње обухвата углавном југоисточни део њене територије, која гравитира према Скадарском језеру. Према својим географским одликама, ово подручје је сасвим другачије од претходних. Ниже је и мање стрмо, па се одликује благим облицима рељефа, што за последицу има, између осталог, већу саобраћајну приступачност. Од увала, Добрско-горњоцеклинско поље истиче се као највеће, на чијем се ободу налази позната Липска пећина. У продужетку овог поља, али на нижем нивоу, своју дубоку и вијугаву долину изградила је река Црнојевића — притока Скадарског језера. Национални парк Ловћен има посебан значај, покривајући површину од око 2000 ha углавном буковом шумом. Чини јединствену целину са аспекта фитогеографије и туризма. Фауна је, пак, оскудна, посебно када су у питању дивљач и привредно корисне врсте. Изузетак су птице и рибе у области реке Црнојевића и Скадарског језера. Орнитофауну чини преко 150 врста водених и осталих птица, док рибе броје око тридесет врста. Поред економске користи од ове фауне, постоје чврсти предуслови за развој ловног и риболовног туризма.

Чак и пре оснивања Цетиња, на овој територији је било насеља. Постоје трагови станишта праисторијских људи из палеолитске ере. Из тог периода, Корóњина пећина представља важно, још увек неистражено археолошко налазиште. У њој је пронађен велики број занимљивих камених алатки. Око данашње Влашке цркве било је богомилско гробље са око 150 стећака који су уграђени у њене темеље током обнове ове грађевине (1866), осим два која још увек леже код улаза на црквено двориште. У писаним изворима, Цетиње се први пут помиње 1440. године. Међутим, насеље датира с краја 15. века. Пре драматичне инвазије Турака, центар средњовековне државе Зете преселио се из Жабљака (1475) у Обод код Реке Црнојевића, а затим у Цетиње неколико година касније. Темеље је поставио владар Зете Иван Црнојевић, који је саградио тврђаву 1482, а две године касније својом познатом донацијом — Цетињским манастиром — у који је преместио седиште Зетске митрополије из манастира светог Николе са тадашњег острва Врањине у Скадарском језеру. Тако је Цетиње постало световно и духовно средиште државе Црнојевића, која се у то време већ звала Црна Гора, територијално стегнута између долине реке Црнојевића и Боке Которске, на сиромашном и мршавом ловћенском кршу. Од тог историјски веома важног времена до краја Другог светског рата (до 1946), Цетиње је било престоница Црне Горе, када је Подгорица преузела ту функцију.