Територија општине Бијело Поље састоји се од подручја које се налази у североисточном делу Црне Горе. Она покрива површину од 924 km² и има 46.051 становника. Територија ове општине је долинско-планинска област, коју представљају области и речне долине. Таква рељефна структура има повољне услове за развој неколико грана пољопривредне производње. Планине које окружују ово подручје су: са југа Беласица (2.137 m) и са севера Лиса (1.509 m). Сливови река Лима, Бистрице, Љубовије и Љешнице јасно се истичу. Насеља су концентрисана углавном у долинама ових река. Бијело Поље има врло погодну локацију. Налази се на раскрсници важних путева. Клима је умерено-континентална са релативно хладним зимама и топлим летима. Четири годишња доба јасно су изражена. Лимска долина и њене притоке привлачиле су људе да у њој живе од давнина. Локалитет из периода праисторије откривен је у селу Биједићи. То су остаци земљаних посуда различитих величина, облика и техника. Трагови живота Илира и осталих најстаријих становника наших крајева такође су откривени у овој области. Међутим, остаци римске културе бројнији су и поузданији доказ о насељавању живота у локалним речним долинама. Очувано је предање да је црква св. Николе у Никољцу (предграђе Бијелог Поља) изграђена на темељу старијег храма који датира из римских времена. Камен са латинским натписом чува се у цркви, што то потврђује. У Затону је 1963. године из темеља цркве св. Јована ископан надгробни камен са латинским натписом. Други храм такође је откривен у Затону „који није млађи од 6. века”. Није у потпуности ископан нити проучаван, али је то, међу осталим, сигуран доказ људског настањивања пре доласка Словена.

Готово да нема насеља у овој области где нема остатака цркава, старих гробаља или осталих споменика – сведока развијеног живота у средњем веку. Манастири: Вранштица, Куманица, Св. Богородица у Вољавцу, Св. Тројица у Мајсторовини, Св. Тома на Брзавама и многи други имају своју богату историју. У свима њима постојале су манастирске школе где су млади клерици обучавани и писали и преписивали литургијске књиге. Истраживачи су подељеног мишљења о добу и имену насеља на месту данашњег Бијелог Поља. Неки тврде да је Бијело Поље постојало већ у средњем веку, други се с тим не слажу, затим неки верују да је Никољ-Пазар старије насеље, а други да је то исто насеље само другачије названо. Неоспорно је да са појавом цркве св. Петра и Павла с краја 12. века, у којој је од средине 13. века било седиште Хумске бискупије, тј. „Лимске митрополије”, која је од 1405. до 1408. године била поменута као караванска постаја дубровачких трговаца, морало се развити насеље које би касније постало град-варошица. У Лимској повељи Уроша I Пруска се помиње са селом Липница. Чак и данас може се чути предање међу старијим становницима да се цео доњи део Бијелог Поља назива тим именом. Пруска је, дакле, име најстаријег насеља које се појављује око темеља цркве св. Петра. Постепено се развило у данашње Бијело Поље. Бијело Поље је први пут поменуто под тим именом 28. јуна 1589. године. Тада је Радуле Радослављев Красовић „из Бијелог Поља” овластио Зуана Лоренчинија из Котора да га представља у трговачким пословима. Најприхватљивије чини се мишљење оних истраживача који верују да је Никољ-Пазар само старије име Бијелог Поља. Такву тезу први је изнео Иларион Руварац. Њега је „оповргнуо” Стојан Новаковић, тврдећи да је Бијело Поље ново насеље „које је настало након што се старо преселило или на други начин нестало”. Према легенди, град је назван „Бијело Поље” по белим цветовима који су расли на ненасељеном, садашњем горњем делу града. У пролеће, када цветају, равница има изглед белог поља. У Дубровачким књигама град се назива „Bielo-poglie”. Турци су га звали Аково, што у преводу значи Бијело Поље.

Бијело Поље и његова околина обилују природним ресурсима, изузетном лепотом предела и занимљивом позицијом рељефа, што путницима и туристима пружа угодан и пријатан одмор. На удаљености од само 3 km, поред реке Лима, налази се веома атрактивно туристичко место Киселе воде. Ово омиљено место за пикник, угодно за одмор, има богате изворе минералне воде са лековитим својствима, попут Врњачке Бање. Околина Киселих вода прекривена је зеленилом и листопадним шумама. Овде путници, као и туристи, могу имати пријатан одмор. У непосредној близини Киселих вода налазе се два позната манастира: Манастир св. Петра из 12. века, задужбина кнеза Мирослава, и Манастир св. Николаја из 14. века са очуваним фрескама из 14. до 16. века – који љубитељима антиквитета пружају изузетно свеобухватне утиске и боравак у овом крају.