Мојковац са својих једанаест села, која су добила садашња имена током економског и културног процвата средњовековне српске државе, смештен је у најсликовитијем делу северне Црне Горе, на надморској висини од 853 m. Мојковац и његова котлина окружени су планином Бјеласицом чији се врх Црна Глава налази на висини од 2137 m, и планином Сињајевином са врхом Бабин Зуб на 2253 m. Ове две планине, на којима чак и током летњих месеци снег остаје на врховима и удолинама, осим богатих пашњака и ливада, располажу теренима погодним за зимске спортове. Поред Мојковца тече река Тара. Ова лепа планинска река дели општину Мојковац готово на два једнака дела. На левој обали Таре, у њеном средњем току, као у низу, поређана су села: Горња Штитарица на надморској висини од 1013 m и Доња Штитарица на надморској висини од 957 метара. Ова места у долини између Великог Препана и Говедарника позната су по својој лепоти. Затим постоје села: Подбишће, Горња и Доња Поља, Гојаковићи, Бистрица и Горња и Доња Добриловина, где је надморска висина 825 m. Тешко је судити које је од ових села, смештених под падинама планине Сињајевине, лепше и мирније. Сигурно је да ће онај ко кроз њих прође само једном пожелети да се поново врати и ужива у њиховој лепоти. Дуж десне обале Таре налазе се села: Бјелојевиће, Мојковац, Стевановац, Прошћење и Бјеловине, која такође привлаче погледе пролазника својом раскошном лепотом. Северније од Мојковца, 10 km даље, смештено око реке Лепешнице, налази се село Лепенац на надморској висини између 875 и 1081 m изнад мора. Североисточно од Мојковца, око 15 km даље, на надморској висини од око 1000 метара (највиша тачка је 1182 m), налази се село Жари. Мојковац са својих једанаест села, која су добила садашња имена током економског и културног процвата средњовековне српске државе, смештен је у најсликовитијем делу северне Црне Горе, на надморској висини од 853 m. Мојковац и његова котлина окружени су планином Бјеласицом чији се врх Црна Глава налази на висини од 2137 m, и планином Сињајевином са врхом Бабин Зуб на 2253 m. Ове две планине, на којима чак и током летњих месеци снег остаје на врховима и удолинама, осим богатих пашњака и ливада, располажу теренима погодним за зимске спортове. Поред Мојковца тече река Тара. Ова лепа планинска река дели општину Мојковац готово на два једнака дела. На левој обали Таре, у њеном средњем току, као у низу, поређана су села: Горња Штитарица на надморској висини од 1013 m и Доња Штитарица на надморској висини од 957 метара. Ова места у долини између Великог Препана и Говедарника позната су по својој лепоти. Затим постоје села: Подбишће, Горња и Доња Поља, Гојаковићи, Бистрица и Горња и Доња Добриловина, где је надморска висина 825 m. Тешко је судити које је од ових села, смештених под падинама планине Сињајевине, лепше и мирније. Сигурно је да ће онај ко кроз њих прође само једном пожелети да се поново врати и ужива у њиховој лепоти. Дуж десне обале Таре налазе се села: Бјелојевиће, Мојковац, Стевановац, Прошћење и Бјеловине, која такође привлаче погледе пролазника својом раскошном лепотом. Северније од Мојковца, 10 km даље, смештено око реке Лепешнице, налази се село Лепенац на надморској висини између 875 и 1081 m изнад мора. Североисточно од Мојковца, око 15 km даље, на надморској висини од око 1000 метара (највиша тачка је 1182 m), налази се село Жари. Сва ова села су постојала у доба Немањића, када су добила имена, која су чувала до данас. Имена неких села и градова повезана су са средњовековним рудником сребра у Брскову. У даровници краља Уроша I (XIII век), којом је дао одређену земљу манастиру Богородице, помињу се следећа насеља: Брсково, Прошћење, Стрицина, Гостиловила, Бистрица, Добриловина, Бјелојевина и друга. У 12. и 13. веку, Мојковац и његово подручје били су део Рашке. Након доласка Турака, који су га заузели 1399, и током њихове владавине, припадали су Херцеговини, а неко време Бјелопољској и Пријепољској области. Према турској подели, река Тара је била граница између Горњег и Доњег Колашина. Због свог географског положаја и путева који пролазе кроз њега, Мојковац заузима централно место међу градовима северног дела Црне Горе. Иако Мојковац са својом ближом и широм околином припада брдско-планинској земљи, климатски услови његове котлине врло су повољни за развој туризма, сточарства и неких пољопривредних култура. Културно-историјски споменици — Шест километара источно од Мојковца, на надморској висини од око 1.100 метара, налазе се остаци средњовековног града — Брсковске чаршије. Осим тврђаве и места где се налазила црква, нема других остатака овог рударског насеља. Место где се налази град зарасло је у шуму, и до сада није спроведено никакво археолошко истраживање. Према писаним документима, Брсково се први пут помиње 1254. Према сачуваним архивским документима, овај град-трг, где су Саси копали и топили сребрну и оловну руду, достигао је свој највећи економски, политички и културни развој између 1250. и 1350. године. Током економског процвата, Брсково је било и велики трговачки центар. Трговина између Брскова, с једне стране, и Дубровника и Котора, с друге стране, била је посебно развијена. Вероватно је да је искоришћавање сребра у Брскову било и обимно, јер К. Јиричек, према документу из јула 1280, долази до закључка да се сребро из Брскова извозило у западне земље. У близини Крагујевца је 1928. пронађено 46 динара са ликом краља Уроша I, који су највероватније ковани у Брскову.