На боровима обраслом узвишењу, на самом улазу у Боку Которску, стоји једна од најинтригантнијих грађевина на црногорском приморју: вила Галеб, приморска резиденција подигнута 1976. године за југословенског предсједника Јосипа Броза Тита. Дијелом државна вила, дијелом приватна клиника, а дијелом тврђава из доба Хладног рата, она никада није била само љетњиковац — Тито је у Игало долазио да лијечи здравље, и кућа коју је саградио то и одражава, с властитим базеном за терапију и нуклеарним склоништем укопаним испод пода. Данас опстаје готово нетакнута, као временска капсула из седамдесетих, отворена свакоме ко је довољно радознао да позвони на врата бање у сусједству.
Вила саграђена ради лијечења, а не раскоши
Тито је први пут дошао у Игало 1975. године, тражећи олакшање од реуме у Институту „Др Симо Милошевић“ — институту за таласотерапију и рехабилитацију, основаном 1949. године, који је градић већ био прославио широм Балкана. Игаљски углед лијечилишта почива на његовом пелоиду, минералима богатом морском муљу који је локално познат као игаљско блато, вађеном са дна залива и наношеном топлом у облику облога и купки. Терапије су дијеловале довољно добро да је предсједник одлучио да на том мјесту подигне трајно уточиште.
Оно што је саградио било је прије приватни санаторијум него палата. Вила је била директно повезана с терапијама Института, с властитим терапијским блоком и затвореним базеном за који се каже да је имао покретно дно — отприлике 25 са 8 метара — тако да се могао пунити свјежом, минералном или морском водом, како су лијекари захтијевали. Предсједнички апартман био је чувено описан као простран, али „не нарочито раскошан“. Тито је званично боравио четири пута између 1977. и 1979. године, при чему је свака посјета трајала мјесец-два — и што је кључно, не само лети. Његов први боравак почео је 25. јануара 1977. године, што наглашава да је ово било лијечилиште за читаву годину, а не кућа на плажи.
Саграђена за шест мјесеци
Вилу је пројектовао херцегновски архитекта Милорад Петијевић, а подигнута је за отприлике шест мјесеци — изузетан темпо за четвороспратну грађевину од 5.500 m² смјештену у парку од 75.000 m² бора и палми. Стил је непогрешиво југословенски модернизам седамдесетих: низак, хоризонталан, окренут ка мору.
Унутра, распоред дјелује као држава у малом. Предсједнички апартман био је подијељен на плави дио за Тита и розе дио за његову супругу Јованку. Постојала је конгресна сала опремљена са 51 фотељом донијетом из Савезног извршног већа, салон с камином (Титова омиљена просторија), трпезарија с намјештајем по мјери, библиотека, билијар-сала и приватни биоскоп у којем је предсједник приказивао западне филмове. Најраскошнији појединачни детаљ јесте Титово купатило, обложено ријетким плавим бразилским мјермером — уз често поновљену причу да је један кубни метар тог камена давао свега двије употребљиве плоче.
Атомско склониште и риба-стражар
Препознатљива одлика виле налази се на њеном најнижем нивоу: потпуно опремљено подземно атомско склониште, грађено да прими око 36 људи, с властитим непрекидним доводом кисеоника. То је дио обиласка који посјетиоци најбоље памте, бетонски подсјетник да је ово био врхунац Хладног рата и да је човјек за кога је грађено био шеф државе с непријатељима на обје стране Гвоздене завјесе.
Склониште је уједно и извор најомиљеније приче о вили. Према водичима, отприлике недјељу дана прије Титовог доласка у акваријум повезан с водоводним системом стављана је егзотична риба осјетљива на загађење. Ако би квалитет воде опао, риба би угинула — а њена смрт би аутоматски прекинула довод воде у вилу и покренула аларм. Без обзира на то да ли је инжењерство функционисало баш онако како се описује, „риба-стражар“ постала је прича коју сваки посјетилац понесе са собом.
Принц Чарлс и гости којих није било
Као државна резиденција, вила Галеб примила је свој дио угледних посјетилаца. Најбоље документован је принц Чарлс — данас краљ Чарлс III — који ју је посјетио 1978. године. Међу осталим именима повезаним с вилом, која се помињу, али су мање поуздано документована, налазе се западнонемачки канцелар Хелмут Шмит, шриланканска премијерка Сиримаво Бандаранаике и совјетски космонаут Алексеј Леонов.
Ријеч опреза око величанственијих легенди: многе приче о „гостима Галеба“ заправо припадају Титовој јахти, такође названој Галеб, на којој су пловиле десетине свјетских лидера. Краљица Елизабета II, која се понекад помиње, јесте посјетила Југославију — али у Београду 1972. године, четири године прије него што је вила постојала. Дуже спискове краљевских гостију узимајте с резервом.
Примирје које се распало за један дан
Најзначајнији тренутак виле дошао је послије Титове смрти, током ратова који су растргли Југославију. 17. септембра 1991. године медијатор Европске заједнице лорд Карингтон окупио је у Игалу српског предсједника Слободана Милошевића, хрватског предсједника Фрању Туђмана и југословенског министра одбране генерала Вељка Кадијевића — према регионалним свједочењима, управо у сали с камином виле Галеб — гдје су потписали потпуно примирје. Двојица предсједника су се, како се преноси, гледали попреко и одбили да размјене иједну ријеч. Примирје је готово одмах постало бесмислено: Загреб је гранатиран већ сутрадан.
Ово вриједи разликовати од другог, озлоглашенијег сусрета с којим се често мијеша. Тајни разговори Милошевића и Туђмана на којима су њих двојица наводно расправљали о подјели Босне одиграли су се шест мјесеци раније и 600 km даље, у ловачкој вили Карађорђево у марту 1991. године — а не у Игалу. Самит у вили Галеб био је пропала мировна конференција, а не заверенички договор иза затворених врата.
Временска капсула из седамдесетих
Оно што вилу Галеб данас чини посебном није обнова, већ управо њено одсуство. Ентеријери опстају углавном онакви какви су остављени — фотеље, биоскоп, мјермерно купатило, билијар-сто, чак и Титове књиге (Мијеша Селимовић, Михаило Лалић, Скендер Куленовић) и даље на полицама. То је један од најпотпуније очуваних ентеријера међу свим Титовим резиденцијама.
Управо та нетакнута, помало филмска атмосфера привукла је филмске и модне екипе назад у вилу. Овдје су снимане сцене за хит српски биографски филм Тома из 2021. године, а вилин базен — гдје је пјевачица Лијепа Брена некада позирала за култну фотографију — недавно је поново посјетио Vogue Adria.
Послије Тита
Тито никада није користио вилу у својим посљедњим мјесецима. Здравље му се срушило крајем 1979. године — његов посљедњи боравак поклопио се с катастрофалним црногорским земљотресом из априла те године — а у јануару 1980. примљен је у болницу у Љубљани, гдје је преминуо 4. маја 1980. године. Вила је прешла у руке Института „Др Симо Милошевић“ и годинама тихо пропадала прије него што је поново отворена за јавност 2. јуна 2014. године. И даље је у власништву Института, данас предузећа у коме је црногорска држава већински власник; повремени покушаји приватизације засад нису уродили плодом.
Посјета вили Галеб данас
Вила се може посјетити у оквиру вођеног обиласка који организује Институт, и то је један од најисплативијих сати које можете провести у Игалу.
- Када: обиласци се обично одржавају понедјељком, сриједом и петком, најчешће око 18:00, уз додатне термине у пуној сезони. Дани и термини варирају у зависности од сезоне, па их вриједи потврдити на рецепцији Института.
- Улазнице: око €10 по особи, плаћају се готовином, купују се на рецепцији Института непосредно прије обиласка. (Старији водичи и даље наводе €3 — та цијена је одавно застарела.)
- Језици: обиласци се одржавају на црногорском/српском, енглеском и руском.
- Шта се види: државне репрезентативне просторије, конгресна сала и биоскоп, салон с камином, билијар-сала, терапијско крило с базеном, Титова и Јованкина спаваћа соба, купатило од плавог мјермера и подземно атомско склониште. Предсједнички апартман је најексклузивнији дио и понекад се показује само уз посебан договор и најаву око 24 сата унапријед.
Вила Галеб је на кратак пјешачки одмор од обале и од бање самог Института, тако да се природно надовезује на третман блатом, шетњу шеталиштем Пет Даница или пола дана у Старом граду оближњег Херцег Новог.
Испланирајте посјету
Вила Галеб је најистакнутија знаменитост Игала, али је само један од многих разлога да се ту смјестите. Прочитајте наш потпуни водич кроз Игало за плаже, бању и историју градића, истражите шире подручје Херцег Новог и прегледајте смјештај у Игалу надохват виле и Института.
