Двадесет метара од песка значи да сте на петровачком шеталишту, а тамо град проводи вечери. Стаза прати целу дужину увале с црвенкастим песком, оивичена кафићима, пултовима са сладоледом и ресторанским терасама, и после седам се напуни спорим кружењем људи који су сишли с плаже — мештана, редовних гостију из Србије и Босне који овде летују деценијама и мањег удела странаца него што их види Будва.
Дању је привлачност једноставна: песак који благо тоне, мирна вода у ували заклоњеној боровитим ртовима с обе стране и бродови који возе до острваца и дуж обале до плажа без приступног пута. Кастио, здепаста млетачка тврђава, затвара јужни крај плаже и увече служи као бар, а римски подни мозаик сачуван је неколико улица у залеђу, од виле која је ту стајала у антици. Храна прати паштровићки образац — риба и лигње с роштиља, пршут и сир с брда изнад, домаће црно вино — а кухиње раде до касно. До увале Лучице има десет минута хода на једну страну, до дугог жала Буљарице пар километара на другу.
Још нема рецензија. Будите први гост!
Бићете преусмерени на Booking.com за завршетак резервације