Сваки град на Јадрану има своју разгледницу. Kotor има зидине, Perast има своја острва, а Budva — град са 2.500 година историје, утврђеном цитаделом и неким од најпознатијих плажа у Montenegro — има витку бронзану девојку која балансира на једној нози на стени изнад мора. Мала је, нема путоказа до ње и нема наплатне кућице. Па ипак, сваке летње вечери затећи ћете стрпљив ред људи који чекају да се попну на њену стену, а она је, по општем мишљењу, најфотографисанија ствар у Budva.
Мештани је зову Будванска играчица — Budvanska igračica — иако посетиоци обично кажу Балерина, а цепидлаке примећују да нема туту и да држи позу ближу гимнастици него балету. Стоји на природној стени уз саму воду, на стази која води од зидина Старог града ка плажи Mogren, са цитаделом и планинама иза себе. Та позадина је тајна њене славе: са малене шљунковите увале поред стазе, једна фотографија обухвата играчицу, море и читаву силуету старе Budva одједном.
Вајар, гимнастичарка и једна поза
Статуа је дело југословенског вајара Gradimir Aleksić, који је бронзу поставио на њену стену 1965. године, у време када је Budva од малог града унутар зидина прерастала у престоницу црногорског туризма. Каже се да је Aleksić фигуру обликовао по Olga Kalivoda, младој гимнастичарки из Novi Sad, што објашњава атлетски лук позе — једна нога испружена уназад, руке повучене, брада подигнута ка хоризонту. Нага је, прибрана и заувек усред покрета, као да је ухваћена пола секунде пре скока који никада не долази.
Легенда о девојци која чека
Питајте три особе у Budva шта статуа значи и добићете три приче, али она којој се сви враћају најстарија је. Девојка из Budva била је верена за младог морнара који је отпловио да заради довољно новца да се венчају. Његов брод се никада није вратио. Девојка је одбијала да поверује да је изгубљен и сваког јутра силазила је на овај део обале да гледа у море и тражи његово једро. Чекала је до краја живота, а град је памтио њену верност дуго пошто је заборавио њено име.
Aleksić-ева играчица постала је споменик том чекању. Зато је окренута ка отвореној пучини, а не ка граду, и зато се статуа тихо претворила у светилиште за заљубљене. Обичај — нико не уме тачно да каже када је почео — јесте да се статуа протрља за срећу. Њено колено, њена рука и њено стопало улаштени су до сјајног злата деценијама надом испуњених дланова. Парови је додирују заједно; сујеверје каже да је срећа најјача ако сте заљубљени, а понајвише ако некога чекате.
Зашто баш ово место
Стена играчице налази се на једној од најлепших кратких шетњи у Montenegro. Од југозападне капије Старог града, поплочана стаза увија се испод бедема, поред плажице Ričardova glava, и уз литицу ка Mogren I и Mogren II, близаначким пешчаним увалама које су најомиљеније плаже Budva. Статуа означава средину пута. Ујутру је стаза мирна, а светлост меко долази са воде; у сумрак бронза сија и ред за фотографисање се дужи. У зимским олујама таласи се преливају преко стене, играчица нестаје у пени и поново се појављује, још увек у равнотежи — а мештани ће вам рећи да је управо то њена поента.
Та отпорност јој је била потребна. Статуа стоји без ограде неколико метара изнад отвореног мора и за више од шездесет година преживела је олује, со и пажњу неколико милиона туриста који се на њу пењу. Остала је тамо где ју је Aleksić поставио, непомерена, једно од ретких уметничких дела на свету које смете — штавише, треба — да додирнете.
Између зидина и плаже
Балерину је најбоље разумети као део приморског шеталишта које повезује Budva у целину, од Mogren под литицама, поред Старог града и марине, па даље дуж великог лука Словенске плаже. Читава та обала — и место играчице на њој — једна је од уводних сцена етапе Стари град Budva у оквиру шетње Седам залива, која почиње међу венецијанским зидинама неколико минута од њене стене и наставља се дуж ривијере, залив по залив.
Застаните крај ње на тренутак пре него што направите фотографију коју сви праве. Легенда коју носи јесте легенда морнарског града, а Budva је вековима била морнарски град пре него што је постала летовалиште. Мала бронзана девојка која гледа у хоризонт тражећи брод који се никада не враћа говори о старом Јадрану више него што то успева већина музеја.
Посета. Статуа је бесплатна и доступна у свако доба, на обалској стази између Старог града Budva и плаже Mogren — око пет минута пешке од морске капије Старог града, поред Ričardova glava. Стаза је поплочана, али изложена; прескочите је по узбурканом мору, када таласи могу да преплаве стену. Дођите у прво светло за фотографију без људи или сат пре заласка сунца за најтоплију светлост — и очекујте кратак, добронамеран ред у јулу и августу.
