Сваки град на Јадрану има своју разгледничну слику. Kotor има своје зидине, Perast своја острва, а Budva — град са 2.500 година историје, утврђеном цитаделом и неким од најпознатијих плажа у Црној Гори — има витку бронзану девојку која балансира на једној нози на стени изнад мора. Мала је, нема путоказа до ње, нема ни благајне. А ипак ћете сваке летње вечери затећи стрпљив ред људи који чекају да се попну на њену стену, и она је, по општем мишљењу, најфотографисанији призор у Будви.
Мештани је зову будванска играчица — Budvanska igračica — док посетиоци обично кажу балерина, а цепидлаке примећују да не носи туту и да њена поза више личи на гимнастику него на балет. Стоји на природној стени уз саму воду, на стази која води од зидина Старог града ка плажи Mogren, са цитаделом и планинама иза себе. Та позадина је тајна њене славе: са мале шљунковите увале поред стазе, једна фотографија обухвата играчицу, море и целу силуету старе Будве одједном.
Вајар, гимнастичарка и једна поза
Скулптура је дело југословенског вајара Градимира Алексића, који је бронзу поставио на њену стену 1965. године, у време када је Budva од малог града унутар зидина прерастала у престоницу црногорског туризма. За Алексића се каже да је фигуру обликовао по Олги Каливоди, младој гимнастичарки из Новог Сада, што објашњава атлетски лук позе — једна нога испружена уназад, руке повучене, брада подигнута ка хоризонту. Нага је, прибрана и заувек усред покрета, као да је ухваћена пола секунде пре скока који никада не долази.
Легенда о девојци која чека
Питајте три особе у Будви шта скулптура значи и добићете три приче, али она којој се сви враћају јесте најстарија. Девојка из Будве била је верена за младог морнара који је отпловио да заради довољно новца да се венчају. Његов брод се никада није вратио. Девојка је одбијала да поверује да је изгубљен и сваког јутра силазила је на овај део обале да мотри на море и тражи његово једро. Чекала је до краја живота, а град је памтио њену верност дуго пошто је заборавио њено име.
Алексићева играчица постала је споменик том чекању. Зато је окренута ка отвореном мору, а не ка граду, и зато се скулптура тихо претворила у светилиште за заљубљене. Обичај — нико не уме тачно да каже када је почео — јесте да се статуа протрља за срећу. Њено колено, њена рука и њено стопало испољирани су до сјајног злата деценијама пуним наде. Парови је додирују заједно; сујеверје каже да је срећа најјача ако сте заљубљени, а најјача од свих ако некога чекате.
Зашто баш ово место
Стена играчице налази се на једној од најлепших кратких шетњи у Црној Гори. Од југозападне капије Старог града, поплочана стаза вијуга испод бедема, поред мале плаже Ричардова глава, и уз литицу ка Mogren I и Mogren II, двема песковитим увалама које су најомиљеније будванске плаже. Скулптура означава средину пута. Ујутру је стаза мирна и светлост благо пада са воде; о заласку сунца бронза сија, а ред за фотографисање постаје дуг. Током зимских олуја таласи преливају стену, играчица нестаје у пени и поново израња, и даље у равнотежи — што ће вам мештани рећи да је управо њена поента.
Та отпорност јој је била потребна. Скулптура стоји без ограде неколико метара изнад отвореног мора и за шездесет година преживела је олује, со и пажњу неколико милиона туриста који су се на њу пели. Остала је тамо где ју је Алексић поставио, непомерена, једно од ретких уметничких дела на свету које смете — штавише, треба — да додирнете.
Између зидина и плаже
Балерину најбоље разумете као део приморског шеталишта које повезује Будву, од Mogrena под литицама, поред Старог града и марине, па даље дуж великог лука Словенске плаже. Читава та обала — и место играчице на њој — једна је од уводних сцена будванске деонице Старог града на шетњи Седам залива, која почиње међу венецијанским зидинама неколико минута од њене стене и наставља се дуж ривијере, залив по залив.
Застаните крај ње на тренутак пре него што направите фотографију коју праве сви. Легенда коју носи јесте легенда морнарског града, а Budva је вековима била морнарски град пре него што је постала летовалиште. Мала бронзана девојка која мотри на хоризонт тражећи брод који се никада не враћа говори о старом Јадрану више него што то полази за руком већини музеја.
Посета. Скулптура је бесплатна и доступна у свако доба, на обалској стази између будванског Старог града и плаже Mogren — око пет минута пешке од морске капије Старог града, поред Ричардове главе. Стаза је поплочана, али изложена; прескочите је по узбурканом мору, када таласи могу да преплаве стену. Дођите у прву зору за празну фотографију или сат пре заласка сунца за најтоплију светлост — и очекујте кратак, добронамеран ред у јулу и августу.
