Туристички компас Будве Окрет — окрет, све се врти око љубави. Почело је када је врховни древни грчки бог Зевс подигао буку и отео феничанску принцезу Европу. У потрази за својом сестром, Кадмо је путовао далеко од Дијелфовог храма све до убијања змаја. Због своје митолошке грешке, био је протеран из свог родног града Тебе, заједно са својом женом и кћерком богова — Хармонијом, у давна времена. Бутое (Будва) је добила име по воловима који су вукли кола легендарног пара до њиховог новог, кобног одредишта. Тако каже легенда. Хармонија трагова преко 2.500 година видљиве историје и још старије природе у којој се развила говори да је ту било неких божанских дијела.

Стари град — Будва Према археолошким подацима из 4. вијека прије наше ере, Стари град Будве, као хеленска колонија, простирао се директно ка Јадранском мору са својим бедемима. До данас су зидине града остале дословно потопљене у мору, са којим су локални становници склопили најдужу алијансу у својој дугој историји. Поглед на море из Старог града

Бедеми града Море је било и остало најбогатије поље са кога су сакупљали плодове и најшири пут који води у свијет и доноси га у Будву. Чувар града. Некада су га користили освајачи и трговци, а данас га користе туристи. А најљепши поглед на то море из Старог града пружа се управо са градских зидина — прецизно обликованих каменим петљама. Некада су служиле да штите од напада непријатеља, а данас су згодна мјеста за романтичне сусрете, шетње и сваку врсту самоће. Бедеми се протежу до Цитаделе, некада моћне војне тврђаве, која лети понекад успијева да се претвори у позорницу „Фестивала Градског театра”.

Бедеми града Позоришне представе одржавају се и на мањој сцени „међу црквама”, која је заштићена свецима различитих вјера — Св. Марија „у пунте” (840), Св. Сава (XII–XIII вијек) и Св. Тројица (1804). Тако је традиција позоришта настављена поред традиције вјерских процесија и маскерата, које су се развијале заједно са градом. Ведри и опуштени дух маскерате и даље се одржава кроз будвански „Фестивал”.

Св. Марија на пунте Испод платоа испред Св. Ивана (претпоставља се да је некада подигнут у 7. вијеку), скривене су од погледа римске јавне купке (терме) из 3. и 4. вијека наше ере. Дијелови римских улица такође воде до садашње зграде Музеја града Будве. Послије многих вјекова, у вишеспратној, недавно отвореној згради музеја, изложени су трагови живота које су оставили Илири, Грци и Римљани: теракотне посуде из којих су већ у 5. и 4. вијеку прије наше ере јели становници Бутуе; камене посуде из којих су пили мека и питка медитеранска вина; амфоре за чување драгоценог маслиновог уља. Као и урне, накит, новац, игле за косу, медицински инструменти и минијатурне, разнобојне стаклене посуде за чување мирисних течности и суза, да буду при руци дамама када морнари крену на море...

Остаци некадашње античке градске капије, кроз коју су се ти исти морнари можда враћали кући, изложени су у близини оближњег бутика, гдје се могу наћи и нешто новије римске ствари. Изван зидина Старог града, у дијелу једног од популарних кафића, налазе се уоквирени остаци римских мозаика. Тако живе заједно јуче и данас. Изван каменог одбрамбеног бедема Старог града, и даље се нуде различите врсте и облици забаве за сваки укус — хотели, ресторани, дискотеке, забаве за дјецу и кафићи наслагани као сардине. Обала са бројним песковитим плажама и даље је под заштитом „Св. Николе” — јединог оближњег острва.

Острво „Св. Никола” (поглед кроз пукотину) У међувремену, сљедећи свог митолошког освајача, Будва и даље трага за Европом. Нада се да ће је поново срести. Туристички компас Будве Написала: ЈЕЛЕНА ВОЈНИЋ