Туристички компас Будве Окрет — окрет, све се врти око љубави. Почело је када је врховни древни грчки бог Зевс подигао буку и отео феничанску принцезу Европу. У потрази за својом сестром, Кадмо је путовао далеко од Делфовог храма све до убијања змаја. Због своје митолошке грешке, био је протеран из свог родног града Тебе, заједно са својом женом и кћерком богова — Хармонијом, у давна времена. Бутое (Будва) је добила име по воловима који су вукли кола легендарног пара до њиховог новог, кобног одредишта. Тако каже легенда. Хармонија трагова преко 2.500 година видљиве историје и још старије природе у којој се развила говори да је ту било неких божанских дела.

Стари град — Будва Према археолошким подацима из 4. века пре наше ере, Стари град Будве, као хеленска колонија, простирао се директно ка Јадранском мору са својим бедемима. До данас су зидине града остале дословно потопљене у мору, са којим су локални становници склопили најдужу алијансу у својој дугој историји. Поглед на море из Старог града

Бедеми града Море је било и остало најбогатије поље са кога су сакупљали плодове и најшири пут који води у свет и доноси га у Будву. Чувар града. Некада су га користили освајачи и трговци, а данас га користе туристи. А најлепши поглед на то море из Старог града пружа се управо са градских зидина — прецизно обликованих каменим петљама. Некада су служиле да штите од напада непријатеља, а данас су згодна места за романтичне сусрете, шетње и сваку врсту самоће. Бедеми се протежу до Цитаделе, некада моћне војне тврђаве, која лети понекад успева да се претвори у позорницу „Фестивала Градског театра”.

Бедеми града Позоришне представе одржавају се и на мањој сцени „међу црквама”, која је заштићена свецима различитих вера — Св. Марија „у пунте” (840), Св. Сава (XII–XIII век) и Св. Тројица (1804). Тако је традиција позоришта настављена поред традиције верских процесија и маскерата, које су се развијале заједно са градом. Ведри и опуштени дух маскерате и даље се одржава кроз будвански „Фестивал”.

Св. Марија на пунте Испод платоа испред Св. Ивана (претпоставља се да је некада подигнут у 7. веку), скривене су од погледа римске јавне купке (терме) из 3. и 4. века наше ере. Делови римских улица такође воде до садашње зграде Музеја града Будве. После многих векова, у вишеспратној, недавно отвореној згради музеја, изложени су трагови живота које су оставили Илири, Грци и Римљани: теракотне посуде из којих су већ у 5. и 4. веку пре наше ере јели становници Бутуе; камене посуде из којих су пили мека и питка медитеранска вина; амфоре за чување драгоценог маслиновог уља. Као и урне, накит, новац, игле за косу, медицински инструменти и минијатурне, разнобојне стаклене посуде за чување мирисних течности и суза, да буду при руци дамама када морнари крену на море...

Остаци некадашње античке градске капије, кроз коју су се ти исти морнари можда враћали кући, изложени су у близини оближњег бутика, где се могу наћи и нешто новије римске ствари. Изван зидина Старог града, у делу једног од популарних кафића, налазе се уоквирени остаци римских мозаика. Тако живе заједно јуче и данас. Изван каменог одбрамбеног бедема Старог града, и даље се нуде различите врсте и облици забаве за сваки укус — хотели, ресторани, дискотеке, забаве за децу и кафићи наслагани као сардине. Обала са бројним песковитим плажама и даље је под заштитом „Св. Николе” — јединог оближњег острва.

Острво „Св. Никола” (поглед кроз пукотину) У међувремену, следећи свог митолошког освајача, Будва и даље трага за Европом. Нада се да ће је поново срести. Туристички компас Будве Написала: ЈЕЛЕНА ВОЈНИЋ