Интервју са госпођом Каталином Миловић, писцем књиге „La Montenegrina“, јединственог дијела у коме је описано стварање наше највеће колоније у Јужној Америци.

Каталина Миловић за вријеме промоције књиге La Montenegrina у Чаку Као што знате, наш веб-сајт већ дуги низ година посредује и подстиче бољу комуникацију на релацији Црна Гора–дијаспора, а члан нашег тима Гордан Стојовић је један од људи који се већ дуги низ година баве истраживањима везаним за наше исељеништво у Јужној Америци. Вијест да ће „La Montenegrina“ бити објављена у Црној Гори, коју смо добили од вас и од Матице црногорске, много нас је обрадовала, прије свега зато што смо ту књигу поседовали још од 1999, а самим тим знали смо од колике је непроцјењиве вриједности за очување идентитета Црногораца у Аргентини и другим крајевима Јужне Америке, али и за нас у Црној Гори, јер нам пружа оригинални приказ стварања мале Црне Горе усред Пампаса и велике храбрости наших људи. Јавност код нас је, у издању „Матице црногорске“, напокон добила прилику да прочита верзију „La Montenegrina“ на нашем језику, а захваљујући вашем познанству са Горданом Стојовићем.

Каталина Миловић за вријеме промоције књиге La Montenegrina у Чаку Montenegro.com: Књига је први пут објављена 1997. године у Аргентини. Можете ли нам нешто више рећи о томе шта вас је подстакло да започнете овакво дијело, који су били разлози и уопште како је текао процес прикупљања података и објављивања? Каталина Миловић: Прије свега подстакло ме је све оно што сам осећала и што осјећам према овом надасве поштеном, радном и љубазном народу овдје. Главни разлог је свакако био да се од анонимности отме и овековечи сјећање на херојску групу Црногораца која је прва населила ове крајеве свијета, а чији сам поносни потомак. Ти људи су основали једну веома напредну земљорадничку колонију која има веома велики значај за провинцију Чако. У тој колонији су након оснивања међу њима владали слога и јединство изнад свега, чиме су нама, њиховим потомцима, показали да само ЈЕДИНСТВО ЧИНИ СНАГУ! У ову земљу су са собом донијели своје обичаје, традицију, језик, вјеру, своје пјесме, музику, плесове, умјетност итд. Створили су, са многобројним члановима заједнице која се из године у годину само увећавала, читаву једну малу Црну Гору усред Аргентине. Податке који се налазе у књизи записивала сам из прича мојих родитеља и других чланова наше заједнице. Сакупљала сам их кроз живот, уосталом и ја сам била и остала једна од њих, живјела сам историју наше заједнице. Објављивање књиге било је могуће захваљујући новчаној помоћи државних институција, што је знак да интерес за неговање културне заоставштине етничких заједница постаје све значајнији у Дирекцији за културу провинције Чако.

За вријеме прославе 80 година од оснивања Colonia La Montenegrina Montenegro.com: Како су реаговали наши исељеници у Чаку, али и наше шире исељеништво у Латинској Америци, када су сазнали да сте објавили La Montenegrinu? Каталина Миловић: Наши људи овдје су вијест о изласку књиге прихватили са великим одушевљењем, јер она прије свега говори о херојској прошлости и подвизима њихових предака, који представљају најблиставији примјер пожртвованости и слоге на који се млађе генерације могу угледати. Ова књига уједно представља и велико признање њихове људске вриједности, на коју њихови потомци могу и морају бити поносни. Ти људи су заиста били нека чудесна раса, успјели су, и поред свих тешкоћа у новом свијету, да на овим пустим просторима које су населили обезбеде ону толико прижељкивану срећнију будућност генерацијама које су их наследиле.

За вријеме прославе 80 година од оснивања Colonia La Montenegrina Montenegro.com: Каква је ваша процјена колико данас укупно има Црногораца, тј. потомака наших досељеника у провинцији Чако, чиме се највише баве, јесу ли организовани и на који начин? Каталина Миловић: У Чаку данас има близу пет хиљада потомака досељених Црногораца. Највише се баве пољопривредом, а међу њима има и учитеља, службеника, зубара, лијекара, адвоката, политичара и других. Већ 50 година овдје постоји Југословенско друштво око кога се окупљамо, а поред њега постоји и друштво Дурмитор, основано још 1930. године. Често се окупљамо кад год се нешто слави, али и кад се тугује за неким.

Освештавање споменика оснивачима колоније. Споменик је подигнут на осамдесету годишњицу оснивања Montenegro.com: Какве су везе вас у Чаку са другим колонијама, односи са Црногорцима у Буенос Ајресу, Хенерал Мадаријаги, Тандилу, и постоји ли комуникација са удружењима исељеника у другим дијеловима свијета, као на примјер у САД или Аустралији? Каталина Миловић: Још увијек немамо много контаката, највише због великих удаљености, најмање 1200 km од једног до другог мјеста. Ово је јако пространа земља и све је тако далеко. Исто тако немамо контаката ни са организацијама у САД ни у Аустралији. Однедавно постоји комуникација међу Црногорцима на шпанском говорном подручју преко интернет-групе Црногораца (yahoo grupo Montenegrinos), и највише се преко те групе повезујемо, комуницирамо и размењујемо информације са нашима широм Аргентине и других земаља. Montenegro.com: Какве су везе са Црном Гором, јесте ли задовољни односом државе према вама и према Црногорцима у Чаку и Аргентини? Које би биле ваше сугестије у вези са јачањем културне сарадње, размјене и односа уопште? Каталина Миловић: Посљедња три амбасадора, господин Гојко Челебић, Гојко Јанковић и Иван Савељић, успјели су да ојачају везе. Прије свега желимо да нам се обезбеде буквари и друге књиге, и професор плеса, неко ко би нам помогао у учењу фолклора, исто оно што овдје имају и друге организације и друштва других народа.

Споменик оснивачима Montenegro.com: На који начин данас потомци наших досељеника у провинцији Чако гледају на Црну Гору, шта је она за вас – само домовина ваших предака или нешто више? Каталина Миловић: Данас прва генерација потомака наших досељеника гледа на Црну Гору као на своју другу домовину. Научили смо да је волимо кроз приче наших старих и обичаје. Ја много бринем за будуће генерације, јер немају прилику да науче језик, на тај начин губе контакт и сваки дан су све даље. Montenegro.com: Реците нам нешто о себи, чиме се бавите, гдје живите и јесте ли икада били у Црној Гори? Каталина Миловић: Ја сам учитељица у пензији, имам времена да читам, пишем. Проводим вријеме са својом дјецом, породицом, пријатељима. Јако сам активна у нашем друштву, гдје сам благајник, па и око тога имам доста посла. Живим у Пресиденсији Роке Саенс Пења и никада нисам путовала у Црну Гору, а то ми је највећи сан и жеља. Montenegro.com: Сазнали смо да ћете нас ускоро посјетити. Која је ваша највећа жеља када стигнете у Црну Гору, шта ћете прво урадити и каква су ваша очекивања од посјете? Каталина Миловић: Највећа жеља ми је да посјетим мјесто гдје су се родили моји родитељи и да свом народу представим књигу La Montenegrina. Кад стигнем, прво што ћу урадити јесте да скочим у загрљај са Црном Гором и мојим Црногорцима. Моје очекивање је да нађем ону Црну Гору коју гајим у машти и у осећањима – лијепу, са народом искреним и пуним љубави, баш онаквом каквом смо је ми упознали овдје. Знам да ћу код вас бити лијепо дочекана. У мом срцу Аргентина ми је као мајка, а Црна Гора као бака, тако да све Црногорце осјећам као да су моја породица. Овим интервјуом започета је серија интервјуа са људима (познатим личностима, вођама исељеничких организација, странцима који сарађују са нашим организацијама итд.) у дијаспори. Наредни интервју је са господином Веском Караџићем, вебмастером и директором за односе са јавношћу Црногорског друштва Британске Колумбије из Ванкувера. Црна Гора апартмани