На северном крају барског приморја, тамо где се шеталиште савија ка месту Шушањ, ниска бела резиденција стоји иза заклона од егзотичног дрвећа. То није велелепна палата у бечком смислу — нема позлаћених капија ни парадног платоа. То је нешто црногорскије: породична кућа коју је подигао владар који је богатство мерио савезима и морским ваздухом. Ово је Дворац краља Николе, и више од једног века он је најславнија адреса на овом делу Јадрана.
Свадбени поклон на води
Никола I Петровић-Његош, тада још увек кнез Црне Горе, дао је да се дворац сагради 1885. године као поклон његовој најстаријој кћери, кнегињи Зорки, и њеном супругу Петру Карађорђевићу — српском принцу у изгнанству који ће деценијама касније постати краљ Србије. Тај брак био је један од најзначајнијих на Балкану, јер је везао црногорску владарску кућу за династију која ће на крају владати Југославијом. Дворац крај мора био је његов мираз у камену.
Комплекс је израстао у мали краљевски посед: Велики дворац, интимнији Мали дворац, капела, стражарнице и зимска башта. Године 1910 — када се Никола прогласио краљем — додата је пространа сала за балове, просторија саграђена за дипломатију плесова и вечера. Никола, чувен као таст половине европских владарских кућа, боље од многих је разумео да добро удата кћи вреди неколико батаљона.
Башта никла из морнарских џепова
Парк око дворца ботаничка је занимљивост са дивном причом о настанку. Бар је био поморски град, а његови капетани и морнари пловили су Медитераном и далеко изван њега. Кад би се вратили кући, доносили су семење и саднице из лука које су посетили, а многе од њих завршиле су у дворском парку. Резултат је башта медитеранских и суптропских врста коју није саставио пејзажни архитекта, него колективно лутање једног града — жива мапа свих места до којих су барски бродови стизали.
Краљ који је купио јахту Жила Верна
Никола је волео море оном особеном страшћу планинског владара без излаза на пучину. Између 1866. и 1916. поседовао је десет јахти, а најпознатија од њих имала је књижевно порекло: Сибил, купљена ни од кога другог до од Жила Верна. Краљ је 1886. послао свог најбољег капетана, Сава Петковића, у Нант да купи романсијерову јахту Saint-Michel III — управо оно пловило на коме је Верн пловио док је писао неке од најпознатијих авантуристичких романа икада штампаних. То што је аутор дела Двадесет хиљада миља под морем продао свој брод краљу најмање европске поморске силе једна је од оних чињеница које звуче измишљено, а нису.
Од краљевске резиденције до музеја
Историја није била нежна према породици која је овде живела. Зорка је умрла млада, 1890. године, пре него што се њен супруг попео на српски престо; Никола је после Првог светског рата изгубио краљевину и умро у изгнанству. Дворац је прешао у државне руке, а од 1959. године у комплексу се налази барски завичајни музеј, са археолошким, историјским, етнографским и уметничким збиркама — укључујући оригинални краљевски намештај — хронолошки распоређеним од антике до почетка двадесетог века.
Једна искрена напомена за посетиоце: дворац је затворен због темељне реновације од 2023. године — то је прва свеобухватна реконструкција од поправки које су уследиле после катастрофалног земљотреса 1979. године. Радови, током којих су откривени изворни архитектонски слојеви и који су увелико премашили првобитни рок, задржали су и музеј и његов парк затворенима дуже него што је планирано. Поновно отварање се већ неко време очекује сваког часа, па пре него што дан испланирате око посете проверите тренутно стање на лицу места. Чак и током радова, спољашњост дворца и његов положај на обали остају место које вреди обићи у свакој шетњи барским приморјем.
Посета
Дворац се налази непосредно на барском приморском шеталишту, на лаком и равном путу од марине и центра града — он је средиште краљевске деонице шетње Краљевим шеталиштем, која прати целу обалу од дворског парка ка месту Шушањ. Дођите у касно поподне, када се светлост омекша над водом, а велика стабла у башти бацају дуге сенке преко травњака. Ако је музеј поново отворен, оставите сат времена за збирке; ако није, вртови, фасада окренута мору и кафа на некој од оближњих тераса и даље чине ово најатмосферичнијим кутком савременог Бара. Улаз на шеталиште и у парк је бесплатан; радно време музеја и цене улазница објављују се сезонски, па по доласку питајте у смештају или у туристичкој организацији.
