Погледајте са петровачке плаже и на води, недалеко од обале, стоје два острвца, толико дио тог призора да би град без њих дијеловао погрешно. Зову се Катич и Света Недјеља, а мање од њих носи једну бијелу капелу која чува једну од најтрајнијих прича на овом приморју.
Завјет дат у олуји
Прича се да је капела саграђена из захвалности. Према предању, група морнара — које локално памте као Грке — доживјела је бродолом у олуји надомак Petrovca и успјела да се домогне стијеновитог острвца, преживевши тамо гдје су лако могли да се утопе. Да би одали почаст свом спасењу, подигли су малу цркву на стијени која их је спасла. Пошто се бродолом догодио у недјељу, посветили су је Светој Недјељи — и острвце од тада носи то име.
То је она врста легенде која израста из нечег истинитог: ово је обала поморца, а капела подигнута на голом острвцу рукама људи који су очекивали смрт управо је онакав завјет какав је Јадран одувијек надахњивао. Да ли је сваки детаљ историјски тачан, граду једва да је важно — он причу одржава живом кроз генерације.
Двије стијене, један призор
Пар је лако разликовати чим их упознате. Катич је гола стијена, ниска и прошарана зеленилом, без иједне грађевине; Света Недјеља је она која носи капелу. Заједно стоје тик уз обалу Petrovca, довољно близу да дјелују као дио града, а не као нешто далеко на пучини, и постале су његов симбол — облик за којим посеже свака разгледница и свака љетња фотографија. Колико год биле мале, широком заливу дају жижу и мјеру, двије тачке од камена на плаветнилу. Њихова имена стоје на сваком плану града и у називима безброј локалних радњи, и ниједан поглед на Petrovac није потпун без њих — доказ колико темељно легенда и пар стијена могу постати идентитет једног мјеста.
Обновљена послије земљотреса
Капела коју данас видите није она изворна. Године 1979. снажан земљотрес погодио је црногорско приморје, изазвавши огромну штету од Ulcinja до Боке которске, а црквица на острвцу била је међу жртвама. Обновљена је потом, крајем двадесетог вијека, на истој стијени — тако да је бијела капела која тамо данас стоји истовремено и нова и стара, савремена грађевина која чува веома старо обећање.
Звоњава за срећу
Острвца су довољно близу обале да је сам одлазак до њих дио задовољства. Лети снажни пливачи крећу право са плаже, а други веслају или малим чамцем прелазе кратак појас бистре воде. Обичај је, кад се искрцате, једноставан: зазвонити у капелино звоно. Вјерује се да звоњава доноси здравље и срећу, и генерације посјетилаца и мјештана повукле су уже за мало среће прије него што би отпливале назад. То претвара живописно пливање у мало ходочашће, што је мање-више и оно како су морнари замислили да се са њиховом стијеном поступа. Капела је сићушна — једна окречена ћелија са својим звоном — и није мјесто на коме се дуго борави; поента је у прелазу, у додиру ужета и у повратку пливањем ка плажи, са градом пред собом. Чамџије које раде на петровачкој обали радо ће вас превести тамо и назад, а усред лета читав дан се између плаже и стијене креће непрекидан ток пливача и малих пловила, при чему сваки посјетилац одржава обичај који је почео са шачицом преплашених морнара што су захваљивали за своје животе.
Чак и са копна острвца мијењају карактер са свјетлошћу — тврда сива стијена у подне, злато на заласку, тамна силуета када капела стоји наспрам сумрака. Она су упориште погледа са тврђаве Kastello на крају шеталишта, а навика да се одвесла до звона одржава морнарски завјет уткан у живот града, умјесто да га остави као пуку знаменитост на стијени.
Острвца можете сагледати са обале у оквиру петровачке етапе шетње Римским путем, која прати приморје тамо гдје су двије стијене најближе граду.
Посјета
Острвца леже тик уз главну плажу у Petrovcu и најбоље их је посјетити по мирном и топлом времену. Сигурни пливачи могу препливати растојање, али безбједнија и лакша опција је неки од малих чамаца који саобраћају са плаже у сезони; договорите вожњу и евентуално чекање прије него што кренете. Искрцавање је на голу стијену без икаквих садржаја, зато понесите обућу за воду и поштујте капелу — и обавезно зазвоните у звоно.
.JPG&w=2048&q=75)