Северно од Петровца обала прелази у литицу, а једини начин да се њоме прође пешке јесте једна од најнеобичнијих кратких шетњи у Црној Гори: стаза уз литицу која право пролази кроз рт у низу ручно исклесаних тунела, да би вас потом, док трепћете на светлости, изнела пред огромни напуштени хотел.
Стаза здравља и њени тунели
Мештани је зову стаза здравља. Почиње на северном ободу Петровца и води око двадесет пет минута кроз приморски бор, отварајући неке од најлепших погледа на отворени Јадран и, ако се осврнете, на острвца Катич и Света Недјеља. Тамо где стена не да стази да је заобиђе, стаза једноставно пролази кроз њу: низом тунела ручно уклесаних директно у литицу.
Најдужи међу њима протеже се близу 497 метара — заиста дугачак мрачни пролаз кроз чврст камен. До недавно вам је требала батеријска лампа или светло с телефона да прођете кроз најцрње деонице; данас су главни тунели очишћени и осветљени, па је шетња која је некада деловала помало језиво сада лака и атмосферична — хладан камен, одјек корака и плави диск светлости који расте на другом крају.
Перазића До и бетонски џин
Последњи тунел се завршава малим филмским откривењем. Мрак се повлачи и тамо, уоквирен морем, стоји Хотел Ас: огроман недовршени бетонски костур који надвисује малу увалу Перазића До, са зарђалим дизалицама које и данас стоје тамо где су их градитељи оставили.
Ас је требало да буде понос приморја. Започет осамдесетих година, у југословенско доба, замишљен је као луксузно одмаралиште свог времена, са базеном са морском водом у ком се старији мештани и данас сећају да су се купали као деца, и са салом за играонице. Онда се Југославија распала, а судбина хотела постала је уџбенички пример тога како је приватизација на овој обали кренула по злу.
Приватизација која је пропала
Ас је стављен на продају 2001, а продат 2002. године — била је то једна од првих приватизација хотела у црногорском туризму. Купац, компанија представљена као црногорско-руски подухват, платио је неколико милиона марака уз обавезујућу обавезу да у обнову имовине уложи вишеструко већи износ. Реконструкција је трајала отприлике три године и потом стала. Влада је раскинула уговор, наводећи кашњења и лажне гаранције, а правни спорови су се годинама вукли, док је локација просто стајала, полуизграђени дух над водом.
Бројке иза тог неуспеха постале су злогласне. Имовина је промењена за неколико милиона марака уз обећање да ће вишеструко већа сума — према извештајима око 22 милиона — бити уложена у довршавање и реконструкцију. Уместо тога, радови су застали након отприлике три године, а новац се никада није појавио како је обећано, па је држава морала да поништи посао, а љуштура да труне. Резултат је једна од најфотографисанијих рушевина на обали — споменик, зависно од расположења, пропалој амбицији или чудној лепоти бетона који је преузела морска светлост. Са обале и с излаза из тунела призор је заиста спектакуларан: сиви голи оквир наспрам воде која је готово невероватно тиркизна.
Увала испод
Сам Перазића До вреди шетње и мимо драме рушевине. То је мала, дивља увала — шљунковита обала, бистра вода, делић гужве са градских плажа — и управо зато што никада није довршена као одмаралиште, остала је тиха и неизграђена. Пливаче који пређу стазу чека свеж, чист скок у воду у амбијенту који делује веома далеко од прометне петровачке шеталишне обале, иако је удаљен свега двадесет пет минута пешке.
Реч опреза
Фотографишите је споља и ту станите. Не улазите у зграду. Унутрашњост је неодржавано, нерегулисано градилиште: отворени падови без ограда, изложена арматура, растресит шут и деценије пропадања. Никада није била безбедна за посетиоце и у оваквом стању никада неће ни бити. Шетња и поглед су награда; рушевину је најбоље посматрати из даљине.
Стаза је део обалског правца северно од града — можете је ухватити на етапи Перазића До на шетњи Римским путем.
Посета
Крените са северног краја петровачке обале и рачунајте на око двадесет пет минута у сваком смеру лаганим темпом; стаза је углавном равна, али подови тунела умеју да буду влажни, па обујте прикладну обућу. Осветљени тунели чине лампу опционом, мада је још увек вреди понети. Идите по дневном светлу, држите се подаље од конструкције хотела и претворите шетњу у купање у тихој ували Перазића До испод.
