Северно од Петровца обала прелази у литицу, а једини начин да се њоме прође пешке јесте једна од необичнијих кратких шетњи у Црној Гори: стаза уз литицу која пролази право кроз рт у низу ручно исклесаних тунела и потом вас, док трепћете на светлу, изводи пред колосални напуштени хотел.
Стаза здравља и њени тунели
Мештани је зову стаза здравља. Почиње на северном ободу Петровца и води отприлике двадесет пет минута кроз приморски бор, отварајући се на неке од најлепших погледа на отворени Јадран, а када се осврнете — на острвца Катич и Света Недјеља. Тамо где стена не дозвољава стази да је обиђе, стаза једноставно пролази кроз њу: низом тунела уклесаних руком директно у литицу.
Најдужи међу њима дугачак је близу 497 метара, заиста дуг мрачни пробој кроз пуни камен. До недавно вам је требала батеријска лампа или светло са телефона да прођете кроз најцрње деонице; данас су главни тунели очишћени и осветљени, а шетња која је некада деловала помало језиво сада је лак, атмосферичан пролаз — хладан камен, одјек корака, диск плаве светлости који расте на другом крају.
Перазића До и бетонски див
Последњи тунел завршава се малим филмским откривењем. Мрак се повлачи и тамо, уоквирен морем, стоји Хотел Ас: огроман недовршени бетонски костур који се надвија над увалицом Перазића До, са зарђалим дизалицама које и даље стоје тамо где су их градитељи оставили.
Ас је требало да буде водећи објекат. Започет осамдесетих година прошлог века, у југословенско доба, био је замишљен као луксузно одмаралиште свог времена, са базеном са морском водом у ком старији мештани још памте како су се као деца купали, и салом са аркадним играма. Онда се Југославија распала, а судбина хотела постала је студија случаја о томе како је приватизација на овој обали пошла наопако.
Приватизација која је пропала
Ас је понуђен на продају 2001, а продат 2002. године — међу првим приватизацијама хотела у црногорској туристичкој привреди. Купац, компанија представљена као црногорско-руски подухват, платио је неколико милиона марака уз обавезујућу обавезу да у обнову имовине уложи вишеструко већи износ. Реконструкција је трајала отприлике три године и потом стала. Влада је раскинула уговор, наводећи кашњења и лажне гаранције, а правни спорови су се годинама након тога отезали, док је локација једноставно стајала — полуизграђена авет над водом.
Бројке иза тог неуспеха постале су злогласне. Имовина је промењена за неколико милиона марака уз обећање да ће вишеструко већа сума — према извештајима око 22 милиона — бити уложена у довршетак и реконструкцију. Уместо тога радови су застали након отприлике три године, а новац се никада није појавио како је обећано, па је држава морала да поништи посао, а љуштура да труне. Резултат је једна од најфотографисанијих рушевина на обали — споменик, зависно од расположења, промашеној амбицији или чудној лепоти бетона који је преузела морска светлост. Са обале и са излаза из тунела призор је заиста спектакуларан, сирови сиви оквир наспрам воде која је готово невероватно тиркизна.
Увала испод
И сам Перазића До вреди шетње, мимо драматике рушевине. То је мала, дивља увала — шљунковита обала, бистра вода, делић гужве са градских плажа — и управо зато што никада није довршена као одмаралиште, остала је тиха и неизграђена. Пливаче који пређу стазом чека свеж, чист скок у море у амбијенту који делује веома далеко од прометне петровачке шеталишне обале, иако је удаљен свега двадесет пет минута пешке.
Реч опреза
Фотографишите га споља и ту стаите. Не улазите у зграду. Унутрашњост је неодржавано, нерегулисано градилиште: отворени пади без ограда, изложена арматура, растресит шут и деценије пропадања. Никада није учињена безбедном за посетиоце и у садашњем стању никада неће ни бити. Шетња и поглед су награда; рушевину је најбоље посматрати из даљине.
Стаза је део приморске руте северно од града — можете је ухватити на етапи Перазића До на шетњи Римским путем.
Посета
Крените са северног краја петровачке обале и рачунајте на око двадесет пет минута у сваком смеру лаганим темпом; стаза је углавном равна, али подови тунела умеју да буду влажни, па обујте одговарајућу обућу. Осветљени тунели чине лампу необавезном, мада је и даље вреди понети. Идите по дневном светлу, држите се подаље од конструкције хотела и претворите шетњу у купање у мирној ували Перазића До испод.
