
Улица је један ред увучена од мора, у боровој шуми која оивичава петровачку градску плажу — довољно близу да се вода чује, довољно далеко да у августу хлад одради већи део посла. Сама плажа је заштитни знак града: кривина крупног црвенкастог песка, необичног за ово приморје, дуга неколико стотина метара између два зелена рта, са шеталиштем и кафићима уз њену задњу страну. Дно се спушта благо, због чега се Петровац пуни породицама, а не журкашима.
Одавде се све може пешке. На јужном крају мала млетачка тврђава Кастио стоји директно на песку, с баром у дворишту и погледом на два острвца пред обалом, Катич и Свету Недјељу, од којих једно носи црквицу. У другом смеру стаза преко рта за десетак минута стиже до Лучица, збијене увале с боровима у залеђу. Испод сезоне Петровац остаје прави град — пијаца, пекаре, аутобуска станица и конобе с рибом с роштиља, црним ризотом и оним што сиђе с паштровићких брда. Свети Стефан и Будва су кратка вожња на север, Бар и пут ка Скадарском језеру на југ.
Based on 3 reviews (4.7 avg rating). Guests rate highest: value (5.0), communication (4.5), value (5.0).
Још нема рецензија. Будите први гост!
Бићете преусмерени на Booking.com за завршетак резервације