Сама помисао да ми приморци крећемо на сјевер у дјецембру, на лед и снијег, није звучала нимало привлачно. Међутим, обећање дато веома драгом пријатељу није могло бити прекршено, и било је вријеме да вас упознамо са нашим највећим градом на сјеверу Црне Горе, Бијелим Пољем. И тако, послије лоше временске прогнозе у Боки, која је била готово утопљена у киши, кренули смо! На наше велико изненађење, од тренутка када смо напустили Биоче и кренули на сјевер, киша је престала и скоро на сваком сљедећем завоју били смо обасути Толкиновим сценама. Током пута, заустављали смо се да посматрамо призоре који, без икаквог претеривања, изгледају као из „Господара прстенова". Вођени кланцима и кањонима, стигли смо у Бијело Поље. Топлина сусрета са пријатељима и љепота краја учинили су да се одмах осетимо као код куће. У друштву нашег домаћина Изе Гушмировића и његове породице, почели смо да шетамо по Бијелом Пољу.

Прво смо отишли у обилазак Цркве Светог Петра, која нас је заиста изненадила својом архитектуром, потпуно неочекиваном за овај дио Европе.

Затим смо отишли до знамените Гушмирске џамије „ова џамија је пренета из Јабучна 1741. године, све из руке у руку током дана и ноћи, од стране општине Бијело Поље" гласи натпис који се налази на улазу. Потом смо посјетили једну од ријетко очуваних кућа из 18. вијека, типичну градњу за Бијело Поље. Иначе, веома занимљива прича везана је за ту стару кућу. У њој су Бјелопољци сакрили Хаџи Лоју, великог јунака и вођу устанка против османске владавине у Босни. Тамо смо видјели знамените ормаре са хамама (купатилима), који данас представљају веома драгоцену умјетничку ризницу од националног значаја. Послије тога, отишли смо у шетњу по центру града. Прво смо посјетили хотел Бијела Рада, који наш домаћин, као вриједан предузетник и на Западу образован човјек, покушава да преобрази у модеран хотел. Прошли смо кроз трг све до моста преко ријеке Лим, а затим смо посјетили споменике три знаменита писца из Бијелог Поља на видиковцу изнад моста. Тамо Ћамил Сијарић, Ристо Ратковић и Миодраг Булатовић чувају свој град заувијек. Опростили смо се од свих и кренули назад кроз природу „отету" из Толкинових дијела. Посебна хвала нашем драгом пријатељу Изи, дугогодишњем пријатељу наше странице. Често сјевер Црне Горе, или традиционално Брда, нису покривени на веб страницама у истој мјери као јужна Црна Гора. Уз помоћ наших пријатеља и сарадника, Montenegro.com се нада да ће ова пракса постати ствар прошлости. Ако имате жељу да помогнете нашој секцији или ако већ имате слике и текстове о Брдима Црне Горе, молимо вас да их подијелите са нама, а тиме и са свијетом. За наше посјетиоце, велики поздрав из Бијелог Поља. Хвала вам, Montenegro.com