Орахвац, Црна Гора Орахвац је идилична варош скривена дубоко у Боки Которској и осамљена са изворима питке воде, 10 km од Котора.

Када залив Боке Которске не би продро тако дубоко у копно, сликовити Орахвац био би подједнако удаљен од мора као, на примјер, Цетиње или Ријека Црнојевића (видјети Скадарско језеро, Црна Гора). Али, захваљујући географији, Орахвац је ипак приморско мјесто! Налази се 10 km сјеверније од Котора, према Перасту (види га). Некада је био физички одвојен од сусједне вароши Љуте коритом кратке ријеке Љуте, све док није саграђен мост кроз који је прошла Јадранска магистрала. Орахвац је једна од ријетких вароши које никада нису имале проблем са недостатком питке воде, јер их обилује. Данас је извор Херцеговина каптиран и обилно снабдева Пераст и друга мјеста дуж обале. Чак и када се гледа са мора или са копна, Орахвац госту обећава наглашен мир. Насеље је довољно удаљено од туристичких центара да се током времена није претворило у стециште сезонских гужви. Овдје можете јасно чути звукове лета. Некада насеље вриједних рибара, Орахвац се све више окреће туризму. Налази се у приобалној шуми старих храстова, од којих се најстарији сјећају барокног доба, што значи да су проклијали прије 300 година. У прошлости, мјесто је дало многе капетане. Само у другој половини 19. вијека имало је флоту од око 30 бродова. Данас обалом, гдје су се сви ти једрењаци пристајали, доминира туристички комплекс састављен искључиво од обновљених старих камених палата. Изнад насеља, православна црква светог Ђорђа саграђена је на стијени, и на мјесту још старије. Украшена је фрескама из 15. и 16. вијека. Ако занемаримо радознала нова насеља која су проклијала у непосредној близини цркве посљедњих година (са заиста привилегованим погледом на Боку Которску), вриједи напоменути оно што други водичи занемарују: лакоћу досезања околних врхова, изнад свега оног на ком, између Пераста и Орахвца, постоји стара аустроугарска погранична (тада према Црној Гори) тврђава. На око 45 минута напорног хода (лаганог пјешачења!), та тврђава се разликује од осталих аустроугарских јер није покривена каменом куполом (као на брду Врмцу изнад Котора, наспрам Орахвца), већ личи на неку врсту старог града, са утврђењима око правог мини-града, са кућама унутра. Без кровова данас, наравно. На путу према Перасту, дословно пола метра дуж главног пута, постоји чувена — Бајова кула. То је скромна једноспратна камена зграда са богатом прошлошћу. Названа је по славном историјском јунаку Бају Пивљанину, из вароши Рудинице у Пиви (Црна Гора). Бајо је саградио кулу у Боки Которској, између Орахвца и Дражине Врте, одакле је нападао турске караване у Црној Гори као да је са неке партизанске базе, на челу са дружином хајдука. Такође је бранио Пераст и Котор, и градове у Далмацији и Херцеговини од Турака. Када је 1685. паша од Скадра кренуо са својом војском да освоји Црну Гору, Бајо Пивљанин нашао се на страни Црногораца. Погинуо је близу Цетиња, у бици на Вртијељци. Данас је плажа позната као Бајова кула једно од познатијих туристичких купалишта у Котору. Шљунковита плажа потпуно је обрасла ароматичном шумом ловора. Ноћу је рибари воле, јер рибама се свиђају положаји испод Бајове куле! Чак и из Котора и Мула, рибари долазе овдје ноћу, и увијек се враћају кућама пуним квалитетног улова. Не много десетина метара од плаже према Орахвцу, постоји фарма дагњи (дагње, шкољке, Mytilus galloprovincialis). Ако нисте имали среће са властитим трудом, купите неке укусне дагње! Пуне су меса. Љетње вријеме без плодова мора мора бити овековечено на фотографији. Идемо даље, према Перасту. Километар. Зауставите се! Тамо се дижу старе куће насеља Дражин Врт над обалом, и саме личе на башту — јер је насеље уредно распоредило своје куће огледане у огледалу мора. И тамо можете купити дагње култивисаног квалитета. И мед. Особеност овог мини-насеља са свега неколико десетина кућа огледа се у чињеници да већина имена чувених капетана потиче из Дражиног Врта или Драживрта. Сви — из поморске породице Вукасовић. Од Драживрта до Пераста, магистрала се пружа неколико километара, незанимљивих километара за многе моторизоване пролазнике. Али ти километри нису незанимљиви! Они су од великог занимања, јер су то линије само са стијенама с десне стране — и дивљим наровима и дивљим смоквама с лијеве, обалне стране. Наиме, ово су апсолутно једина мјеста на читавој 50 km дугој рути Котор — Херцег Нови, гдје нудисти могу да сиђу једном од стрмих стаза до стијеновите обале, да се одморе, и да се купају у кристално чистом мору, без сметње од било кога. Зато има толико обожавалаца овог ријетког, не више од 2 km дугог напуштеног раја. Иза њега, ако кренете магистралом према Перасту, слиједи град који личи на барокну бајку. Град-музеј: Пераст. Кликните на то име...