Кањони су углавном настали од кречњака и гранита, а нагиб њихових зидова достиже 60°. Стијене преко којих се преливају кристална тиркизна вода, бујна зелена вегетација – тешко је то описати ријечима. Кањонинг подразумијева пењање кроз уске пукотине и уз каскаде, а може укључивати и спуштање двоструким ужетом, роњење и пливање гдје је то могуће. Кањонинг је екстремни спорт који стиче све већу популарност широм свијета. Наша земља се може похвалити богатством природних ресурса и великим бројем кањона које можете истражити.
Највећи и најпознатији кањон на свијету јесте Велики кањон у Аризони. Други најдубљи кањон на свијету, а најдубљи у Европи, налази се у Црној Гори – то је кањон ријеке Таре. Кањон Таре дугачак је 78 километара и дубок до 1.300 m. Његов слив дугачак је 141 километар и сматра се најдужим ријечним сливом у Црној Гори. Кањон ријеке Таре има 80 великих пећина.
У средишту Црне Горе налази се кањон Невидио. Невидио је кањон ријеке Комарнице, удаљен свега сат времена од Никшића, и представља привлачну и све популарнију туристичку дестинацију, нарочито за стране посјетиоце. Група планинара из Никшића први је пут досегла овај кањон 1965. године.
Ту је и кањон Грље код Гусиња, који је свакако вриједан истраживања и обиласка, са глатким литицама високим до двадесет метара које су веома близу једна другој.
Кањон Цијевне код Подгорице откривен је 1886. године и популаризован након истраживања италијанског ботаничара Антонија Балдачија. У Црној Гори постоје и многи други мањи кањони који привлаче авантуристе, попут кањона ријеке Шкудре код Котора и Богутовског потока који се улива у ријеку Морачу.
Кањони у Црној Гори углавном се налазе на удаљеним локацијама, па ће вам за истраживање неких од њих свакако бити потребни водичи са вјештинама навигације и преживљавања у дивљини, као и познавањем маршруте.
Практичне напомене за кањонинг у Црној Гори
Гдје се иде. Комерцијални кањони углавном су на сјеверу и у централном дијелу: Невидио у клисури Комарнице је онај чувени, а има и краћих, блажих тура у кањонима Мртвице и Међурјечја. Невидио је заиста захтијеван и није почетничка тура прерушена у такву.
Сезона. Невидио се отвара тек кад топљење снијега спусти водостај на безбједан ниво, у пракси отприлике од краја јуна до краја септембра. Ништа ту није фиксно: кишно прољеће помјера отварање, а организатори отказују према протоку, а не према календару.
Шта је обезбеђено. Озбиљни организатори дају неопрен, кацигу, појас и обућу, а иде се с водичем; нико у ове кањоне не треба да улази сам. Рачунајте на пливање, скокове и спуштање ужетом, и на хладну воду без обзира на температуру ваздуха.
Коме одговара. Треба сигурно пливати и бити у пристојној форми. Већина организатора има доњу старосну границу и одбиће учеснике и на сам дан ако се услови промјене — то је знак озбиљности, а не сметња.
