Стари Бар

Текст и фотографије: Ђорђије Калезић Стари Бар је једно од оних места која имају ретку способност да вас врате у време. На том каменом броду између падина Сутормана и Лисиња постоји нешто прадавно

Текст и фотографије: Ђорђије Калезић Стари Бар је једно од оних места која имају ретку способност да вас врате у време. Постоји нека прадавна моћ на том каменом броду између падина Сутормана и Лисиња, која чини да се путник, који на њега стигне једне септембарске вечери, осећа потпуно смирено, као да може одговорити на сваку претњу или олују што би могла доћи с мора.

На улазу, чемпрес који је израстао из камена. Природна статуа, добродошлица, кодекс понашања - „усправан став обавезан!“

Историју Старог Бара можете прочитати на другом месту. Или можете једноставно доћи и погледати, превући руком по камену, а затим проћи испод свода капије, степенице

до Тврђаве, грађене и прошираване током хиљаду година

и градски водовод из турског периода. Тамо, на врху тврђаве, можете осетити стапање епоха у безвременском тренутку ишчекивања каравана који као да још пролазе старим путем од Скадарског језера, кроз клисуре које продиру дубоко у масив Румије и маслињаке што се спуштају у терасама према реци, где се млинови за маслине налазе још и данас. Град или планина: ко би могао рећи? Иако се последице времена, ратова и земљотреса виде на сваком кораку, неки објекти су рестаурирани (царинарница, турско купатило, црква св. Венеранде, сат-кула, бискупски и градски дворци, барутана). Планови за конзервацију (реконструкцију) и ревитализацију града, његово претварање у велики музеј и центар културног живота Црне Горе, као и рад у том смеру, који је почео 1983, прекинути су деведесетих, и не зна се колико ће дуго трајати. Међутим, ко напушта Стари Бар једне септембарске вечери, барем једном пожели да га опет види испуњеног светлошћу, музиком, одјеком корака и смеха и мирисима кухиње који допиру кроз прозоре и капије.

Посета Старом Бару

Како доћи. Стари Бар је око 4 км у унутрашњости од данашњег Бара, десетак минута аутом или таксијем. Из града саобраћају локални аутобуси; пешке је изводљиво, али пут стално расте и готово да нема хлада.

Време и улазнице. Локалитет је рушевина на отвореном с наплатом улаза и тражи око сат и по. Ништа унутра није равно: улице су излизани камен, степенице цитаделе неуједначене, а има и неограђених одсека — добра обућа овде значи више него иначе.

Шта потражити. Осим цитаделе и аквадукта из османског периода, потражите цркву Свете Венеранде, сахат-кулу, хамам те бискупску и градску палату — здања до којих је рестаурација стигла пре него што су радови стали деведесетих.

У близини. Калдрмисана чаршија одмах испод капије, с кафићима и занатским радњама, природан је наставак обиласка. Стара маслина у Мировици, за коју се процењује да има више од 2.000 година, удаљена је кратку вожњу.

Када доћи. Пролеће и јесен. Рушевина готово да нема хлада, па је јулско или августовско подне напорно; касно септембарско поподне, кад камен држи дневну топлоту а светло се издужи, показује ово место у најбољем издању.