Кућа Васа Ћуковића у центру Денвера данас. Постоји безброј фантастичних прича са америчког Запада. По многима од њих снимљени су десетине филмова, кроз које је тај специфичан начин живота у тим деловима света током деветнаестог века постао познат и препознатљив. Међу именима људи који су у то старо време живели на „Дивљем западу", како се то у сленгу зове, могу се пронаћи многи који воде порекло из нашег региона. Списак је заиста разнолик — наши досељеници називали су се каубоји, трагачи за златом, борци против Индијанаца, стрелци, власници салуна, рудари, ренџери, шерифи, официри америчке војске и тако даље. Прича о браћи Перазић, који су, пошто им је најстарији брат Никола убијен, у потрази за осветом гонили убицу по целом Западу, једна је од живих легенди које се и данас препричавају. Постоји много више таквих прича о судбинама и подвизима наших људи на америчком Западу, а међу њима је сигурно и прича о човеку који се звао Васо Ћуковић, или Chuck Chuckovich, како су га звали у Америци. То је прича о правом остварењу такозваног „америчког сна" — невероватног успона и богатства, али и беспримерне доброчинства и оданости својој породици и својој земљи. Васо Л. Ћуковић (1858 – 1933), син Лазара и Стане, рођен је у Рисну у трговачкој породици. По будности и сналажљивости у много чему се разликовао од својих вршњака тог времена. Родитељи, који су препознали његов велики потенцијал, одлучили су да га пошаљу на школовање у Трст, где је провео готово шест година. Током боравка у Трсту савладао је многе светске језике — италијански, грчки, француски, немачки. Пошто је био изузетно немиран и жедан авантура, 1876. године отишао је у Америку. Покушава да отпочне трговачки посао у Њујорку, али не успева јер нема довољно капитала, па се одлучује да крене даље на запад и тако стиже до града Рено у држави Невада. Тамо сусреће неколико других досељеника из Боке, и један Рисњанин му позајмљује 100 долара, с којима стиже у град Денвер у држави Колорадо. У време доласка, Денвер је био мали, типичан полудрвени град на Западу, али је становништво у годинама које су уследиле широм Колорада порасло пет пута. У то време највећи број досељеника одлазио је у планине у потрагу за златом, а Васо се одлучује да остане у граду, где започиње свој посао. Временом почиње да улаже новац у неплодну земљу, што је многе изненадило, али управо је то био кључ његовог успеха. Како се град почео ширити на дотад бескорисну земљу, изграђене су велике топионице. Васо постаје један од богатијих људи у том делу САД. Од тренутка када је стекао велико богатство, посветио се хуманитарном раду који је био усмерен искључиво ка помоћи његовом родном крају. Огроман износ новца послао је својој домовини након балканских ратова, након Првог светског рата, а у част својих родитеља 1922. године основао је „Фонд Лазара и Стане Ћуковић". Сазидан је велики и модеран културни центар у Рисну. После његове смрти, у тестаменту је оставио сву своју имовину, чија се вредност мерила милионима долара, за добробит народа своје родне земље. Највећи споменик његовог доброчинства јесте посебна болница у Рисну која носи његово име, изграђена непосредно пред Други светски рат. После Другог светског рата многе здравствене установе у Црној Гори биле су опремљене из средстава имовине Васа Ћуковића, који је у Колораду био познат као Васо „Chuck" Chuckovich.

„The Navarre", некадашњи казино у власништву Еда и Васа Кућа у којој је живео, коју су Американци звали „Curry Chuckovich House" (Кућа Васа Ћуковића) изграђена је 1888. године. Данас је то најстарија сачувана зграда у центру Денвера и налази се под заштитом државе. Окружена са свих страна стакленим зградама и небодерима, сведочи о времену када се град Денвер тек уздизао. Друга стара зграда, која је један од симбола највећег града државе Колорадо, јесте и „The Navarre"; одмах поред ње и дан-данас се налазе два од најбољих хотела у центру Денвера — Adams Mark и Brown Palace. Зграду су саградили Васо Ћуковић и његов пословни партнер Ед Чизи. Постала је позната јер је у себи имала најпознатији казино у Колораду, који је био у власништву Еда и Васа. Фотографије кућа у Денверу примили смо захваљујући господину Дарку Лабудовићу из Денвера; захваљујемо му се од срца на овој прилици. Гордан Стојовић