Текст и фотографије: Ђорђије Калезић Стари Бар је једно од оних мјеста која имају ријетку способност да вас врате у вријеме. На том каменом броду између падина Сутормана и Лисиња постоји нешто прадавно
Из архивеАжурирано Првобитно објављено 2 мин читањааутор: Đorđije Kalezić
Текст и фотографије: Ђорђије Калезић Стари Бар је једно од оних мјеста која имају ријетку способност да вас врате у вријеме. На том каменом броду између падина Сутормана и Лисиња постоји нешто прадавно
Текст и фотографије: Ђорђије Калезић
Стари Бар је једно од оних мјеста која имају ријетку способност да вас врате у вријеме. Постоји нека прадавна моћ на том каменом броду између падина Сутормана и Лисиња, која чини да се путник, који на њега стигне једне септембарске вечери, осјећа потпуно смирено, као да може одговорити на сваку пријетњу или олују што би могла доћи с мора.
На улазу, чемпрес који је израстао из камена. Природна статуа, добродошлица, кодекс понашања - „усправан став обавезан!“ Историју Старог Бара можете прочитати на другом мјесту. Или можете једноставно доћи и погледати, превући руком по камену, а затим проћи испод свода капије, степенице до Тврђаве, грађене и прошираване током хиљаду година и градски водовод из турског периода. Тамо, на врху тврђаве, можете осјетити стапање епоха у безвременском тренутку ишчекивања каравана који као да још пролазе старим путем од Скадарског језера, кроз клисуре које продиру дубоко у масив Румије и маслињаке што се спуштају у терасама према ријеци, гдје се млинови за маслине налазе још и данас. Град или планина: ко би могао рећи? Иако се посљедице времена, ратова и земљотреса виде на сваком кораку, неки објекти су рестаурирани (царинарница, турско купатило, црква св. Венеранде, сат-кула, бискупски и градски дворци, барутана). Планови за конзервацију (ријеконструкцију) и ревитализацију града, његово претварање у велики музеј и центар културног живота Црне Горе, као и рад у том смјеру, који је почео 1983, прекинути су деведесетих, и не зна се колико ће дуго трајати.
Међутим, ко напушта Стари Бар једне септембарске вечери, барем једном пожели да га опет види испуњеног свјетлошћу, музиком, одјеком корака и смијеха и мирисима кухиње који допиру кроз прозоре и капије.
Посјета Старом Бару
Како доћи. Стари Бар је око 4 км у унутрашњости од данашњег Бара, десетак минута аутом или таксијем. Из града саобраћају локални аутобуси; пјешке је изводљиво, али пут стално расте и готово да нема хлада.
Вријеме и улазнице. Локалитет је рушевина на отвореном с наплатом улаза и тражи око сат и по. Ништа унутра није равно: улице су излизани камен, степенице цитаделе неуједначене, а има и неограђених одсека — добра обућа овдје значи више него иначе.
Шта потражити. Осим цитаделе и аквадукта из османског периода, потражите цркву Свете Венеранде, сахат-кулу, хамам те бискупску и градску палату — здања до којих је рестаурација стигла прије него што су радови стали деведесетих.
У близини. Калдрмисана чаршија одмах испод капије, с кафићима и занатским радњама, природан је наставак обиласка. Стара маслина у Мировици, за коју се процјењује да има више од 2.000 година, удаљена је кратку вожњу.
Када доћи. Прољеће и јесен. Рушевина готово да нема хлада, па је јулско или августовско подне напорно; касно септембарско поподне, кад камен држи дневну топлоту а свјетло се издужи, показује ово мјесто у најбољем издању.
···
Ажурирано · Првобитно објављено
Билтен о путовањима по Црној Гори
Примајте недјељне приче, водиче и инсајдерске савјете о Црној Гори директно у ваше сандуче.
