Његуши, По други пут

Са првим зрацима зоре, ваши репортери су се упутили ка својој омиљеној мети — Његошима по други пут! Послије уобичајеног и досадног чекања на трајекту, коначно смо стигли на копно у Лијепетане. Могу

Са првим зрацима зоре, ваши репортери су кренули ка својој омиљеној мети — Његошима по други пут! Након уобичајеног и досадног чекања на пристаништу, коначно смо стигли на копно у Лијепетане.

Прописно везани и пажљиво пратећи упутства о брзини кретања, наставили смо наш пут. А успут, шта да вам кажем, свега и свачега! Прво је био Тиват у свом заслепљујућем сјају

(чак и они који га нису видјели дуже вријеме сигурно не би имали проблема да га препознају) гдје се апсолутно ништа није промијенило (барем откад се ваши репортери сјећају). Затим Аеродром,

Тунел, Грбаљ и коначно понос наше обале, још увијек сачуван, лијепи ЈАЗ.

Зауставили смо се прије врха на самој кривини и дивили се овој лијепој плажи гдје је, упркос позном датуму, још увијек било пуно купача. Сљедећа је била Будва

са свим својим љепотама, посебностима

и сигурно у посљедње вријеме најзамршенијим саобраћајем на свијету. И тако слика за сликом, љепота за љепотом,

сцена за сценом „поглед пуца на све стране“ како би ријекао један од ваших репортера.

Почели смо да се пењемо ка пријестоници, али мало по мало заустављали смо се да се бар с времена на вријеме дивимо љепоти наше јединствене домовине.

Када су у једном тренутку путници повикали стоп! Некако је успјех извођења тог компликованог маневра био на ивици неуспјеха када: Блокада на Говеђи!

На срећу, захваљујући невјероватној увежбаности баке, блокада је брзо уклоњена и наставили смо даље. Зауставили смо се на неколико минута у Брајићима и поново погледали обалу и стари град с муком,

а затим смо наставили наш пут. Коначно смо стигли на Цетиње, и као и увијек, свјеж ваздух нас је одмах обавио тим неописивим миром и спорошћу која се осјећа у овом граду.

Забавили смо се, отишли на билијар, у музеј, у манастир и коначно отишли код Владике! Иако ненајављени, одлучили смо да га посјетимо и имали смо среће, срели смо га баш на улазу у кућу.

Сели смо и водили лијеп разговор са Владиком, који је поручио свим Црногорцима, посебно за montenegro.com, гдје год да живе и без обзира на то колико су далеко од своје земље, да воле своју домовину и никад не забораве ко су и шта су! На крају смо се опростили, топло смо се поздравили и наставили даље! Цетиње је остало иза нас, полако смо почели да се пењемо, и пред нама се све више отварао поглед на безбројно камено море Катунске нахије. Коначно смо се успјели и угледали Његоше!