Његуши

Његуши су село на ловћенској висоравни на око 900 м, на старом путу између Котора и Цетиња. Од залива су четрдесетак пет минута уз серпентине, унутар националног парка Ловћен, а чини их неколико камених засеока око зеленог крашког поља.

Због две ствари: родно су село династије Петровић Његош која је владала Црном Гором, и по њима се зове најпознатији сухомеснати производ у држави. Петар II Петровић Његош, владика и песник, рођен је овде 1813.

Пршут сољен, димљен на буковини па сушен на промаји која прелази преко висоравни — сусрету морског и планинског ваздуха приписује се укус. Служи се у танким листовима, обично уз домаћи сир у уљу и чашу ракије.

Може. Породична кућа у селу отворена је као мали музеј, с просторијама и предметима из времена династије. Скромна је, и у томе је поента: показује колико су једноставно црногорски владари заиста живели.

Пут из Котора атракција је колико и село — двадесет пет окука, са заливом који се у свакој отвара испод. Узак је и спор, и најбоље га је возити узбрдо из Котора, а не низбрдо, како се уосталом и одвија највећи део саобраћаја.

Сат или два. Јести, обићи кућу, изаћи у поље, па наставити за Цетиње или горе до Његошевог маузолеја. Већина то спаја с Ловћеном у један излет с приморја.