
Улица Ивана Милутиновића обична је радна улица у средишту Улциња, што је њена предност: пекаре, берберин, месара и два-три кафића у истом блоку, зелена пијаца надомак, а аутобуска станица довољно близу да аутомобил постане ствар избора. Овде град живи ван сезоне — мушкарци уз кафу у девет ујутру, деца на тротинетима, мирис бурека и роштиља око подне. Цене у радњама и ћевабџиницама овде су локалне, а не оне са прве линије мора.
Све због чега гост долази надомак је пешачења или врло кратке вожње. Мала плажа лежи у својој удолини испод Старог града, лук тамног песка опточен баровима, а утврђени град изнад ње збијен је лавиринт улица, музејских соба и видиковаца над водом. Ка југу пут се отвара на Велику плажу, а иза ње су лагуне солане у чијим се плићацима окупљају фламинги. Улцињ је и најбоља полазна тачка за крајњи југ земље — Шаско језеро под гребеном Румије, река Бојана и тихе шљунковите увале у Кручама и Утјехи, на путу ка северу према Бару. Летње ноћи овде су дуге и добродушне; пролеће и јесен топли су и готово празни.
Based on 2 reviews (4.5 avg rating). Guests rate highest: location (5.0), communication (4.0), value (5.0).
Још нема рецензија. Будите први гост!
Бићете преусмерени на Booking.com за завршетак резервације