
Гледање бродова на овој обали постаје права разонода. Све што улази у Бококоторски залив мора да се провуче кроз теснац Вериге, а затим заокрене испред старог града, па крузери летњим јутрима пролазе сасвим близу, а за њима рибарски чамци, јахте и мали локални трајекти. Са муовске обале цео тај маневар одиграва се као представа, са планинама као позадином и градским утврђењима која се пењу уз падину насупрот.
Само село је зелено онако како околни кречњак није: олеандер, палме, лимуни и лозе у малим ограђеним баштама, а планина се стрмо диже иза последњег реда кућа. Мирна обалска стаза води на југ ка Прчању, где изнад пута стоји огромна црква са куполом, и даље ка кестеновим шумама Столива. У другом смеру до Котора је два и по километра около. Купа се право са камених гатова у дубоку воду, а већине јутара залив је толико миран да се види дно.
Још нема рецензија. Будите први гост!
Бићете преусмерени на Booking.com за завршетак резервације