
Западни крај перашке риве њена је тиша половина и чита се као каталог доброг века овог града. Палате на овом потезу подизане су током шеснаестог и седамнаестог столећа, кад су перашки капетани превозили млетачки терет, а град је био организован у казаде — родовске дружине које су попуњавале посаде бродова и делиле обавезе одбране. Породични грбови, датовани надвратници и кровне осматрачке ложе још су на фасадама, а цео склоп је заштићен као део бокељског уписа на УНЕСКО-ву листу.
Одавде је два минута хода до трга и звоника Светог Николе и отприлике исто до риве с које бродови полазе за Госпу од Шкрпјела. Између тога нема много тога осим купања с камених купалишта, разгледања цркава и спорих оброка — што је управо поента. Палата Бујовић је градски музеј, с макетама бродова, портретима и оружјем из поморских времена. Изнад кровова, степенасте уличице пењу се у маслињаке на страни брда Свети Илија, а залив испод остаје толико миран и бистар да се дно види далеко од обале.
Још нема рецензија. Будите први гост!
Бићете преусмерени на Booking.com за завршетак резервације