Црна Гора има традицију умјетности која сеже још у праисторију, о чему свједоче археолошки налази цртежа праисторијског човјека у Липцима код Рисна, који датирају из 8. вијека прије нове ере. Цртеж пр...
Црна Гора има традицију умјетности која сеже још у праисторију, о чему свједоче археолошки налази цртежа праисторијског човјека у Липцима код Рисна, који датирају из 8. вијека прије нове ере. Цртеж приказује лов на јелене, а садржи и симбол излазећег сунца и друге мотиве. Још један цртеж пронађен је на каменој плочи у планинама Проклетије на сјеверу Црне Горе, на коме су представљени праисторијски човјек и вук.
Локалитет Црвена стијена у Петровићима удаљен је око 30 km од Никшића и сматра се једним од најзначајнијих археолошких налазишта у Европи. Овдје су пронађени остаци из средњег палеолита, мезолита, неолита и бронзаног доба, изузетно значајни, који свједоче о почецима живота не само у овом дијелу Црне Горе већ и на планети у цјелини. Многе године локалне и стране експедиције долазе на ово јединствено и међународно значајно налазиште. Овдје је откопано више од 26.000 предмета из времена праисторијског човјека. Откривен је велики број предмета који су се користили у свакодневном животу, попут оних за набавку и припрему хране, али и предмети без употребне намјене. Међу њима су ручно израђени камени предмети, пужеви и шкољке, као и керамичке посуде.
Бројне средњовјековне тврђаве у Црној Гори представљају умјетничко дијело за себе. Одликују их византијски, романички, готички и барокни градитељски стилови, као и камене форме и сликарство. Кроз вјекове ове тврђаве имале су војну и феудалну улогу, или су грађене као градска утврђења. Изграђене су од камена, са одбрамбеним зидинама и кулама. Ове фасцинантне грађевине подизане су у бројним приморским градовима, гдје преовлађују илирски, аустроугарски, турски и шпански утицаји, попут Бара, Улциња, Херцег Новог, Будве, Котора, Рисна, Пераста, али и на сјеверу Црне Горе: у Ријеци Црнојевића, Подгорици и области Скадарског језера.
Народни музеј на Цетињу обухвата: Музеј краља Николе, Музеј Петра II Петровића Његоша, родну кућу Његоша, Његошев маузолеј на Ловћену, маузолеј владике Данила на Орловом кршу, Умјетнички музеј заједно са Галеријом савремене умјетности „Дадо Ђурић”, Етнографски музеј и новоотворени Археолошки музеј и Лапидаријум.
У Народном музеју чувају се збирке оружја, медаља, застава, грбова, маркица, фотографија, као и археолошке, нумизматичке, етнографске и збирке примењене умјетности. Ту се налазе и резиденција и капела подигнута у част свијетовног и духовног вође, пјесника и филозофа Петра II Петровића Његоша. Током седамдесетих година 20. вијека Умјетнички музеј Црне Горе био је познат као Умјетничка галерија, а чува око 3.000 експоната, међу којима су и нека од најзначајнијих дијела савремене југословенске и црногорске ликовне умјетности.
Гдје се ове збирке могу видјети
Цетиње чува националне музеје — умјетничку галерију, историјски музеј и дворац краља Николе — и најбољи је појединачни дан за свакога ко прати ову грађу, јер неколико збирки дијели тек неколико минута хода.
На обали Поморски музеј у Котору покрива вјекове пловидбе, херцегновски градски музеј чува археолошку и етнографску грађу, а римски мозаици у Рисну најважнији су антички остаци у држави.
На терену. Добар дио најстарије грађе уопште није у музеју: праисторијски и илирски локалитети око Бококоторског залива и Скадарског језера, средњовјековне манастирске фреске у Морачи и Прасквици те утврђени градови обилазе се на лицу мјеста.
Практично. Већина музеја зими ради краће, а неки не раде један дан у недјељи, па провјерите прије намјенског пута, нарочито између новембра и априла.
