Црна Гора има традицију уметности која сеже још у праисторију, о чему сведоче археолошки налази цртежа праисторијског човека у Липцима код Рисна, који датирају из 8. века пре нове ере. Цртеж пр...
Црна Гора има традицију уметности која сеже још у праисторију, о чему сведоче археолошки налази цртежа праисторијског човека у Липцима код Рисна, који датирају из 8. века пре нове ере. Цртеж приказује лов на јелене, а садржи и симбол излазећег сунца и друге мотиве. Још један цртеж пронађен је на каменој плочи у планинама Проклетије на северу Црне Горе, на коме су представљени праисторијски човек и вук.
Локалитет Црвена стена у Петровићима удаљен је око 30 km од Никшића и сматра се једним од најзначајнијих археолошких налазишта у Европи. Овде су пронађени остаци из средњег палеолита, мезолита, неолита и бронзаног доба, изузетно значајни, који сведоче о почецима живота не само у овом делу Црне Горе већ и на планети у целини. Многе године локалне и стране експедиције долазе на ово јединствено и међународно значајно налазиште. Овде је откопано више од 26.000 предмета из времена праисторијског човека. Откривен је велики број предмета који су се користили у свакодневном животу, попут оних за набавку и припрему хране, али и предмети без употребне намене. Међу њима су ручно израђени камени предмети, пужеви и шкољке, као и керамичке посуде.
Бројне средњовековне тврђаве у Црној Гори представљају уметничко дело за себе. Одликују их византијски, романички, готички и барокни градитељски стилови, као и камене форме и сликарство. Кроз векове ове тврђаве имале су војну и феудалну улогу, или су грађене као градска утврђења. Изграђене су од камена, са одбрамбеним зидинама и кулама. Ове фасцинантне грађевине подизане су у бројним приморским градовима, где преовлађују илирски, аустроугарски, турски и шпански утицаји, попут Бара, Улциња, Херцег Новог, Будве, Котора, Рисна, Пераста, али и на северу Црне Горе: у Реци Црнојевића, Подгорици и области Скадарског језера.
Народни музеј на Цетињу обухвата: Музеј краља Николе, Музеј Петра II Петровића Његоша, родну кућу Његоша, Његошев маузолеј на Ловћену, маузолеј владике Данила на Орловом кршу, Уметнички музеј заједно са Галеријом савремене уметности „Дадо Ђурић”, Етнографски музеј и новоотворени Археолошки музеј и Лапидаријум.
У Народном музеју чувају се збирке оружја, медаља, застава, грбова, маркица, фотографија, као и археолошке, нумизматичке, етнографске и збирке примењене уметности. Ту се налазе и резиденција и капела подигнута у част световног и духовног вође, песника и филозофа Петра II Петровића Његоша. Током седамдесетих година 20. века Уметнички музеј Црне Горе био је познат као Уметничка галерија, а чува око 3.000 експоната, међу којима су и нека од најзначајнијих дела савремене југословенске и црногорске ликовне уметности.
Где се ове збирке могу видети
Цетиње чува националне музеје — уметничку галерију, историјски музеј и дворац краља Николе — и најбољи је појединачни дан за свакога ко прати ову грађу, јер неколико збирки дели тек неколико минута хода.
На обали Поморски музеј у Котору покрива векове пловидбе, херцегновски градски музеј чува археолошку и етнографску грађу, а римски мозаици у Рисну најважнији су антички остаци у држави.
На терену. Добар део најстарије грађе уопште није у музеју: праисторијски и илирски локалитети око Бококоторског залива и Скадарског језера, средњовековне манастирске фреске у Морачи и Прасквици те утврђени градови обилазе се на лицу места.
Практично. Већина музеја зими ради краће, а неки не раде један дан у недељи, па проверите пре наменског пута, нарочито између новембра и априла.
